Буњевачки говор остаје у школама

Суботица – Буњевачки говор ипак остаје у школама и у одељењима која имају мање од 15 ђака. Након два месеца административне борбе и активне преписке са Министарством просвете и надлежним покрајинским секретаријатом, па и са омбудсманом, председница Буњевачког националног савета мр Сузана Кујунџић Остојић каже да су успели да сачувају учење буњевачког говора са елементима националне културе у школама.

– Буњевачки говор се као изборни предмет у школама учи од 2009. године. У свим школама где смо имали одељење са мање од петнаесторо деце, ми смо сами сносили трошкове за плату учитеља или наставника. Тај број деце, макар да су била и одељења са четрнаесторо, за министарство није био видљив, јер смо трошкове њиховог учења сами плаћали – објашњава Кујунџић Остојић.

Међутим, буџет Буњевачког националног савета више није довољан за финансирање тих одељења. Председница Савета каже да за образовање деце кроз разне програме они улажу око два милиона динара, док од министарства за ту намену добијају само 86.000 динара годишње. Због тога су се ове године први пут обратили министарству да им помогне да одрже и оне групе у којима се учи буњевачки говор, а где има мање од петнаесторо деце.

– Наше анкете по школама показале су да буњевачки хоће да учи 435 деце, али од тог броја 97 деце раштркано је у 11 школа, у одељењима мањим од 15 ђака. Дакле, нама би готово петина деце вољна да учи буњевачки остала без ове наставе. Проблем је настао и због тога што се буњевачки не сматра језиком, већ говором – објашњава даље Кујунџић Остојић.

Министарство просвете је Буњевачки национални савет упутило на Покрајински секретаријат за образовање, како би се прибавило њихово мишљење. Савет је истовремено упутио и допис покрајинском омбудсману у ком се наводи да је „истакнута дистинкција између изучавања језика и говора принцип дискриминације према буњевачкој заједници”.

После више преписки, Буњевачком националном савету је пре неколико дана стигло обавештење да Министарство прихвата да финансира учење буњевачког говора и за групе мање од 15 деце, али да се групе повежу како би биле бројније.

– Врло смо задовољни што је наш предлог уважен. Сада нам преостаје да савладамо организационе проблеме. Дописом су спојене групе у школама, које су међусобно удаљене и до 40 минута хода. Не можемо да очекујемо од основаца, нарочито у нижим разредима, да због изборног предмета, одлазе у школу у другом делу града, па сада тражимо решење и за овај проблем – каже Кујунџић Остојић.

У Буњевачком националном савету истичу да сваке године расте броје деце која су заинтересована да слушају и уче буњевачки говор у школама.