На столици код Фројда

Док се у биоскопима шири најскупљи из серијала филмова о тајном агенту Џејмсу Бонду, некако истовремено, у новобеоградској дворани Дома културе Студентски град, пред гледаоцима се „скупио” микробуџетски домаћи филм „Психо-сеанса” сценаристе, редитеља и књижевника Данка Стојића.

Стваран без скупих сценографских чудеса, без специјалних ефеката и компјутерских керефека, овај филм ослоњен је на ауторову мисао и добро спроведену идеју, на изванредну фотографију врхунског мајстора Радослава Владића, другарско-продуцентску помоћ Миодрага Мише Милошевића (Академски филмски центар), музичке ноте Милана Ст. Ђурђевића и глумачке игре Марице Вулетић Наумовић, Милоша Милића, Милице Петровић, Сузане Петричевић, Николе Крнете, Бранислава Зеремског...

Реч је о све популарнијем „гаражном” филму које аутори стварају готово без икаквог буџета и уз помоћ пријатеља. Стојићев филм је један од таквих примера.

У форми омнибуса на психијатријску тематику, Данко Стојић нуди промишљање о различитим ситуацијама које се дешавају у чекаоницама, ординацијама и стационарима психијатријске установе. Ту време другачије тече, границе између психичког здравља и психичке болести се померају, фрустрације испливавају, а доктори и пацијенти се по томе изједначавају...

Стојићева „Психо-сеанса” приказана је летос на фестивалима у Сопоту и Врњачкој Бањи, а сада има свој скромни, али не и безначајни биоскопски живот.