Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби и Бошњаци су трајно решили односе

Срби и Бошњаци су трајно решили односе
(Фото А. Васиљевић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Односи између Бошњака и Срба трајно су решени словом Дејтонског мировног споразума, којим су створена два ентитета. Лични и политички односи су нешто друго. Срби су сконцентрисани у Републици Српској – да је граде у пуном капацитету. У Србији исто тако и управо је изградња на тим темељима база којом треба да се руководимо, рекао је Милорад Додик, председник Републике Српске у разговору за „Политику”.

„Не морамо да се волимо, ту љубави нема, али морамо да се уважавамо”, наводи Додик.  Модел за дугорочну стабилизацију унутар БиХ председник РС види у односима између Срба, Бошњака и Хрвата у којима нико неће заговарати решења која ће друге чинити незадовољним или бити на терет неког другог. „Нажалост, нисам сигуран да у перцепцији сарајевског политичког круга не постоји жеља да се омаловажи српски национални интерес у БиХ. Најбоља илустрација за то јесте положај и број Срба у Федерацији БиХ. Уверен сам у то да је положај Бошњака у Српској у сваком погледу бољи. Али, наравно, кад слушате Сарајево, стећи ћете сасвим супротан утисак”, рекао је Додик.

Какви су ваши утисци о посети Владе Србије и премијера Вучића Сарајеву и порукама које су се чуле?

Посета је свакако остварила циљ који су Вучић и Влада Србије желели – разумевање о потреби регионалне сарадње и стабилности. Остварени домети апсолутно су то и учинили. Што се тиче политичких односа Београда и Сарајева, остао је један, заиста, добар утисак, утисак успеха. Вучићеве поруке о стабилности биле су реалне и на њих немам никакве примедбе. Унутар БиХ, наравно, постоје проблеми. Првенствено, треба да се зна да све оно што Савет министара БиХ – који није влада – може да уради јесте оно за шта има сагласност две ентитетске владе, све друго је ван Устава БиХ.

У неким тачкама које су биле предмет разговора Савет министара БиХ је изашао ван својих оквира. То Влада Србије није требало, нити могла да зна. То је унутрашња подвала одређеног броја људи који би желели да буду у капацитету владе, што се не може десити. Све што Савет министара БиХ ради као сервис ентитетских влада биће подржано.

Шта је Бањалуци потребно од Сарајева да би се однос стабилизовао? Какве поруке?

Сарајево јасно треба да одражава националне интересе сва три народа, али се намеће закључак – да упорно представља само интерес Бошњака, и у томе некад успева. Сарајево има пун капацитет само уколико представља интересе свих, али оно покушава да се наметне као центар одлучивања, што није. Ентитети су центри моћи и одлучивања и тако мора и да остане. Све изван тога је кршење Дејтонског споразума.

Ми очекујемо да се поштује Устав БиХ, а данас имамо устав и антиуставну реалност. Бањалука је самоуверена, никог не моли ни за шта, али жели да укаже на реалност, у којој Сарајево, по правилу, покушава да изрази само национални интерес Бошњака.

Хоће ли састанак са патријархом Иринејом довести до тога да опозиција почне да вас доживљава као представника свих грађана РС, а да ви не оспоравате њен рад у Сарајеву?

Био сам управо на јавној трибини и прво што сам рекао посетиоцима јесте да су узалуд дошли они који очекују да критикујем Младена Иванића, Младена Босића... Уз подршку патријарха Иринеја и чланова Синода СПЦ, епископа из РС и БиХ, створена је атмосфера из које је закључено да је потребно да се сарађује, да се одустане од тешких речи, а да се фаворизује уважавање – и политичко и институционално. Што се тиче блока око СНСД-а, затражио сам од свих да се уздрже од тешких речи, па се тако и понашамо. Написали смо писмо свима у СНСД-у да јавне иступе прилагоде договору.

Ускоро ће бити одржана инвестициона конференција у Сребреници. Шта очекујете од ње?

Сребреница је општина у Српској и ми смо заинтересовани за развој сваке општине. У економском смислу Сребреница дели судбину остатка Српске, па сам захвалан свима који дођу на конференцију и допринесу додатном развоју. Осим што је Сребреница синоним за догађаје из рата, она је позната и по огромном утрошку донаторских средстава којима нимало није потпомогнут њен развој. Овог пута верујемо да неколико конкретних пројеката могу да помогну.  

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.