Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Соларни ветрови одували Марсову атмосферу

Соларни ветрови одували Марсову атмосферу
Марс је од топле и водом богате планете постао ненасељива пустиња (Фото Бета/АП/НАСА)

Како се Марс од планете са водом и атмосфером налик Земљиној претворио у суво, хладно и ненастањиво место какво је данас? За тим одговором научници већ дуго трагају, а Насина мисија „Мовен” омогућила им је да открију шта је узроковало климатске промене на Црвеној планети, због којих је изгубила атмосферу.

Кривац за то, према објављеним студијама, јесте Сунце, то јест соларни ветрови и олује, који су, једноставно речено, одували ваздушни омотач Марса, оставивши га без услова повољних за развој живота. Честице које су се ослобађале за време тих процеса и ултраљубичасти зраци утицали су на то да четврта планета Сунчевог система великом брзином изгуби атмосферу. Кључни процеси догодили су се, према проценама научника, неколико стотина милиона година од настанка те планете, то јест пре 4,2 милијарде година и 3,7.

Истраживачи су на основу података прикупљених у мисији „Мовен” израчунали да Марс сваке секунде изгуби 100 грама гасова који чине његов омотач. Тај губитак је већи за време олуја, које су биле чешће и интензивније пре више милијарди година, док је Сунце било млађе и активније. Насина сонда, која је у орбиту Марса ушла у септембру прошле године, забележила је неколико соларних олуја, од којих је најјача била у марту ове године, када је губитак атмосфере на тој планети био чак десет до 20 пута већи од наведених 100 грама у секунди. Научници су то упоредили са снагом коју има веома моћно нуклеарно оружје.

Сличан процес губитка делова атмосфере дешава се и са Земљом, али неупоредиво спорије, јер она има јако магнетно поље које је штити од утицаја соларних ветрова.

Циљ Насине мисије био је да открије каква све зрачења долазе са Сунца и из других космичких извора и како она утичу на гасове у Марсовој атмосфери. Ова истраживања требало би да помогну научницима да одговоре на питање како је Марс од топле и водом богате планете, погодне за развој живота, постао ненасељива пустиња. Након најновијих сазнања научници сматрају да постоје два могућа одговора на питање како је вода нестала са Марса. Први је да је отишла у атмосферу, а друга да се налази заробљена у леду испод површине планете.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.