Обнова Манакове куће

Обнова Манакове куће коначно је почела, после 47 година, колико је прошло од последњих рестаураторских радова. Око зграде једног од најстаријих културних споменика Београда постављене су скеле као најава да oд данас мајстори уређују фасаду.

Реконструкција овог споменика културе од великог значаја требало би да буде завршена за неколико месеци. За тај посао Министарство културе издвојило је 33 милиона динара.  

– Обнова Манакове куће радиће се у две фазе. У први мах биће уређен спољни део куће, као и Улица Краљевића Марка, која се налази с бочне стране улице. Предвиђено је да то буде такозвани урбани џеп како би се овај културно-историјски споменик издвојио из данашњег амбијента у Улици Гаврила Принципа и за то је предвиђено око 30 милиона динара, док је за уређење ентеријера намењено три милиона динара – објашњава Јелена Туцаковић, кустос у Манаковој кући.

После сређивања фасаде и непосредног окружења музеја, радници би требало да уђу и унутрашњост музеја.

– Ми смо већ ослободили простор. Затворили смо сталну поставку – Христифора Црниловића која је репрезентативна у етнографском и етнолошком смислу. Експонати су пренесени у Етнографски музеј где ће бити конзервирани – истиче Туцаковићева.

„Музеј у малом”, како Манакову кућу другачије називају, свечано је отворен крајем 1968. као јединица Етнографског музеја. Једанаест година касније кућа је проглашена за споменик културе од великог значаја. У њој је до почетка обнове био смештен драгоцени легат Христифора Црниловића који је чинила изложбена поставка „Народне ношње и накит централног балканског подручја из 19. и првих деценија 20. века”. Спомен-збирка чувеног колекционара и сликара садржи 2.600 предмета од велике културне вредности, богату фотодокументацију, библиотеку са око 700 стручних књига и часописа и око 22.000 листова рукописне грађе...

Сталну поставку чини накит, сеоске и градске народне ношње из јужне Србије, Македоније и Косова и Метохије.

Старобалкански тип градске куће

Манакова кућа припада типу старобалканске куће, којих у Београду готово да више и нема. У тој групи су и Конак кнегиње Љубице и кафана „Знак питања”. У државним књигама из 1860. ова кућа помиње се као „мејана” Манака Михајловића.

Постоје приче и да је овај објекат био кућа неког турског аге, татар пошта у време кнеза Милоша, али и позната градска кафана. У здању саграђеном у бондручној конструкцији постоји неколико нивоа: подрум сазидан у камену, приземље у којем су некада били смештени пекара, кафана или магацин, и спрат где су биле одаје за одмор и гостинске собе. На крову здања у Гаврила Принципа доминирају витки, лепо украшени димњаци. Препознатљиви елементи на фасади су дрвени тремови и диванхане окренути према дворишту.