Црвена рука враћа црну руку

После прошлогодишње посете необележеном гробу једне од најконтроверзнијих и најтајанственијих личности наше историје Драгутину Димитријевићу Апису, министар Александар Вулин је на Српском војничком гробљу у Зејтинлику најавио да ће посмртни остаци Аписа и његових сабораца, артиљеријског мајора Љубомира Вуловића и Радета Малобабића, бити враћени у Србију.

Формална процедура за повратак Аписа у отаџбину је у току.

Шта вас је навело да као левичар, идеолошки на потпуно супротној страни од мистериозног Аписа, покренете иницијативу за враћање његових посмртних остатака?

Нема никакве идеологије у овој иницијативи, већ је реч о поштовању закона. Апис и његови другови су рехабилитовани и као таквима им се дугује сахрана, а посебно јер су били велики српски официри. Али то је и поштовање историјске истине. Зашто то није раније урађено, то је већ друго питање. А верујем да није урађено, не због нас, већ због других.

На кога мислите?

Рехабилитација Аписа и другова је покушана након Првог светског рата, али због тадашње владајуће политике то није било дозвољено. Педесетих година, званична политика је била да о Првом светском рату и Српској војсци не треба много говорити. Тадашња власт се заправо тако понашала због осталих народа у Југославији, који су сматрали да Први светски рат није њихова победа.

Може ли да се онда констатује да „црвена рука” враћа „црну руку” у Србију?

То је поштовање јунака. Као што није постојала Црна рука, тако не постоји ни црвена. Али је мени част да учествујем у враћању Аписа, као и у тој метафори.

Ко је за вас био Апис? Владар из сенке, од кога се бојао чак и Никола Пашић, или је био жртва страха српских политичара и краља од тог обавештајца, војника и патриоте, како је тврдио Арчибалд Рајс?

Моје мишљење је потпуно неважно. За разлику од учесника у овој полемици не мислим да је моје мишљење пресудно. Пресуда је судска олука. Али, ја мислим да је Драгутин Димитријевић био беспрекорни патриота, да је своју земљу искрено волео, да је држањем на Солунском процесу био спреман да жртвује и сопствени живот, ако је на корист српске државе, што је и написао у свом опроштајном писму. Уосталом, ако Арчибалду Рајсу верујемо у свему осталом, можемо и у овоме.

Како оцењујете ставове историчарке Дубравке Стојановић која је написала да би повратак Аписа у Београд био повратак на место злочина. И то не само оног буквалног из маја 1903, него оног суштинског – злочина против Србије? То је мишљење још неких интелектуалаца.

На таква мишљења интелектуалаца могу да вам понудим мишљења других интелектуалаца. Али, да се не кријем иза суда. Сви смо ми бескрајно поносни на српску државу и војску из балканских ратова и Првог светског рата. Међутим, онда морамо бити поносни и на људе који су створили ту државу и војску. А и пријатељи и непријатељи признају Драгутину Димитријевићу да је био пресудан за формирање такве војске. Иначе је и у то време било политичара који су сматрали да војска не треба да буде тако моћна. А да није била тако моћна, исход балканских ратова и Првог светског рата били би другачији. Апис није био вођа Мајског преврата. Били су политичари и цивили. Он је у то време био капетан друге класе, и те ноћи скоро је смртно рањен. Преживео је само због огромне физичке снаге и правог чуда.

Ако је добро да је династија Карађорђевић имала своју историјску улогу, свакако позитивну, па како може бити велики злочин што је Апис допринео њиховом довођењу на престо? Дакле, или Апис и Карађорђевићи, или – ни Апис ни Карађорђевићи. Не може бити да је само један за осуду, а други на награду и памћење. И Апис и Карађорђевићи су за награду и памћење. Обреновићи су своју власт учврстили убиством Карађорђа. Да ли то значи да треба да срушимо споменике и Михаилу и Милошу и да их избришемо из уџбеника? Па неће бити да је баш тако.

Мислите ли да ће Апис поново поделити Србију?

Враћање Аписа и другова неће поделити Србију, он ће је ујединити. Видећемо да је још једна стара, непотребна подела, далеко иза нас. Срби ће, као сваки историјски народ, овим показати да памте и после 100 година.

Александар Апостоловски 

----------------------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Србија је подељена на патриоте и издајнике. И једни и други својатају Аписа.

• Српски специјалитет: доведеш оца на власт, син те осуди на смрт.

• Да је Драгутин Димитријевић живео у наше време, вероватно би био командант ЈСО.

• Пуковнику има ко да пише. Смртну пресуду.

• Оно српско „За краља и отаџбину” Апис је поштовао само у другом делу.

• Можда је Апис организовао и Обилићев атентат на Мурата.

• Пуковник Димитријевић је уместо мастила трошио плаву крв.

• Старе поделе већ су нам досадиле. Једва смо дочекали питање Аписа.

• У Аписово време детронизација се обављала сабљама. Сада таблоидима.

• Откуд поделе и у нашој историји?! Зато јер је пишу Срби.

Драгутин Минић Карло