Никчевић: Ћурувија није праћен по правилима

Стеван Никчевић, бивши заменик начелника београдског Центра ДБ изјавио је на суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије на Ускрс 1999. да је оптужени Милан Радоњић, начелник центра директно контролисао његово праћење и издавао врло необичне налоге.

То је, после сведочења Предрага Гикића на прошлом суђењу, други пут да је у овом судском процесу неки припадник државне безбедности говорио да праћење Ћурувије није обављено на начин како то налажу правила.

– Нисам видео ниједан разлог да се Ћурувија прати 24 часа дневно, да се о томе из минута у минут извештава начелник центра, да начелник даје налоге и да у то није укључен ниједан оперативац који је имао друга сазнања о његовим активностима – казао је сведок.

Никчевић је опширно излагање почео описујући долазак Милана Радоњића на место начелника, 5. априла 1999. године, шест дана пре убиства Ћурувије. Казао је да се Радоњић врло ретко појављивао на месту где је током НАТО бомбардовања било измештено начелство службе. Јављао се однекуд телефоном а необично је, додао је сведок, било и то што није обављена никаква примопредаја дужности између њега и бившег начелника.

– Апсолутна је неистина Радоњићева тврдња да је од мене сазнао да је Ћурувија праћен. Током три дана, 9, 10. и 11. априла он је дао налоге у вези са праћењем који нису произилазили из оперативних сазнања – навео је сведок.

Он је испричао да је 9. априла Радоњић наредио тајно праћење Ћурувије, саопштивши да треба да дође до неког сусрета са странцима. Било је необично, рекао је сведок, да таква информација дође од начелника, а не из саме службе. Никчевић је потврдио исказ оперативца Гикића, који је на прошлом суђењу изјавио да центар није имао сазнања због којих би требало наложити праћење Ћурувије.

– То је био велики преседан. Налог је дошао чудним путем, обрнутим смером. Радоњић је 10. априла тражио да га оперативци на терену непосредно извештавају. Тог дана десио се инцидент, када је Ћурувија дошао кући. То је јављено Радоњићу и он је бурно реаговао, захтевајући рапорт од начелника одељења за тајну пратњу – казао је Никчевић.

Према оптужници, 10. априла 1999. године пропао је први покушај убиства Славка Ћурувије. Сутрадан, према речима Никчевића, био је дежуран покојни оперативац Цвијетин Милинковић. Он је, поучен искуством од претходног дана, све детаљно бележио и прослеђивао Радоњићу, који је телефонирао сваких неколико минута.

– Онда је одједном Радоњић наложио прекид праћења. Звао ме је Милинковић и обавестио да је Ћурувија убијен. Увече ме је звао Радоњић и казао ми да се настави прислушкивање Ћурувијиног телефона, како би се дошло до починилаца. Мислио сам да је то морбидно. Рекао је да је чуо чаршијску причу да су Ћурувију убили неки људи из Црне Горе због неког дуга – сведочио је Никчевић.

Он је казао да га је 20. маја исте године Радоњић разрешио функције заменика начелника и да се касније противио његовом преласку на рад у Министарство спољних послова.

– После убиства Ћурувије, нисам се осећао слободним да тај догађај коментаришем – навео је сведок, описујући свој однос са Радоњићем.

Одговарајући на питања тужиоца Миленка Мандића, Никчевић је објаснио да се 24-часовно праћење наређивало само у случајевима када се сумња да се нека особа бави тешким обликом криминала или противуставном делатношћу. Додао је да је Ћурувија праћен и у фебруару исте године, када је служба дошла до информације о његовом сусрету са неким страним представником, истичући да је тада постојао писани предлог за праћење.

– А где сте ви били 11. априла? – питао је Никчевића адвокат Владимир Маринков, бранилац оптуженог Радомира Марковића.

То питајте ваше брањенике који су контролисали моје кретање – одговорио је Никчевић.

Сведок Бранко Црни, некадашњи Марковићев помоћник, изјавио је да је аутомобил „голф” користио Марко Жарковић, кога је он ангажовао као резервног припадника службе током бомбардовања због одржавања контакта са једним страним држављанином. Према оптужници, „голф” су користили Ратко Ромић и Мирослав Курак, оптужени као непосредни починиоци убиства.

Црни је изјавио да је Радоњићу био кум на венчању и да га зна из средње школе. Додао је да није знао да је Ћурувија праћен и да је све о убиству сазнао из медија. Црни је сведочио о разним струјама унутар службе и кадровским решењима која су имала политичке разлоге.

– Доласком Радомира Марковића 1998. године, председник Слободан Милошевић није више третирао службу као раније. У време Јовице Станишића имао је више поверења у државну безбедност – навео је Црни.