Има ли одговорности амбасадора за отмицу у Либији

Отмичари који су у Либији пре два дана отели два српска држављанина, Јовицу Степића и службеницу амбасаде Слађану Станковић лоцирани су и са њима се воде преговори, сазнаје незванично „Политика”. Овај случај преузео је да води премијер Александар Вучић, који је у јучерашњем обраћању на седници Владе Србије рекао да ће после ових догађаја највероватније затворити амбасаду у Триполију.

Ово је, по мишљењу некадашњег амбасадора у Либији Душана Симоновића, требало урадити доста раније, будући да је у тој земљи ситуација далеко од безбедне. Тој чињеници у прилог говори и податак да је амбасаду у Либији, када су почели сукоби напустио војни изасланик.

И Слађана Станковић је покушавала да се врати у Србију. У више наврата писала је Министарству иностраних послова захтевајући да после десет година службе напусти Либију. Нису јој изашли у сусрет ни након две озбиљне операције, нити су узели у обзир то што је чекају супруг и двоје деце.

– Нема дана да неко не буде отет, убијен... Много раније Триполи су напустиле амбасаде Америке, Русије и свих европских земаља, иако имају изванредно организовану службу. Министар спољних послова Ивица Дачић позвао је грађане да не путују у Либију јер је опасно, а оставио је амбасаду да ради. Не знам који су то аргументи могли да определе нашу државу да задржи своје дипломатско представништво – казао је Симоновић.

Отмица се догодила у граду Сабрата, када је нападнута колона у којој су, у једном возилу били српски амбасадор Оливер Потежица и његова породица, док су у другом аутомобилу били Слађана Станковић и Јовица Степић. Како „Политика” незванично сазнаје, амбасадор је тог дана возио породицу на аеродром у Тунис како би се вратили у Србију. Због чега се одлучио на тако ризичан потез, имајући у виду да је тај пут већ две године у блокади и да је могуће са аеродрома у Триполију авионом прећи у Тунис, остаје нејасно.

– Тамо трају сукоби полиције са криминалцима, као и међусобни сукоби разбојника. Не разумем зашто ми још држимо амбасаду и то при влади која није међународно призната. Она која је међународно призната је у Тобруку, и ми тамо немамо представника – објашњава Симоновић и додаје да Србија мора да врати све своје држављане из Либије.

Њему је нејасна и изјава амбасадора Потежице да је пракса да неколико пута месечно одлазе до Туниса.

– То је огроман безбедносни ризик, без обзира на дневнице које се добијају у тим приликама – додаје наш саговорник.

Због чега је Оливер Потежица на овај пут повео Слађану Станковић која је у амбасади благајник није јасно. Још мање је познато зашто је у колони био и Јовица Степић који није запослен у том дипломатском представништву. Како је „Политика” сазнала од саговорника блиских Министарству иностраних послова Степић је раније тамо радио као вртлар, али је због озбиљних ексцеса добио отказ. Од тада се појављивао као хонорарац. Ове „Политикине” информације потврдио је и Симоновић.

– Истина је да је добио отказ због инцидента, али не бих о томе, то је деликатно питање. Рећи ћу само да, док сам ја био амбасадор у Либији, он није тамо радио – рекао је Симоновић и додао да је срећа што на рути на којој су отети наши држављани нема џихадиста.

Амбасадор Потежица на том месту је необично дуго – седам година. За то време, незванично сазнајемо, издао је велики број виза Либијцима.

Због чега српска амбасада у Либији и даље постоји, да ли су разлози пута у Тунис сасвим приватни, да ли је прекршена безбедносна процедура, и још низ непознаница нисмо јуче успели да откријемо у ресорном министарству.