Двоседом по олимпијску медаљу

На јуниорском првенству Европе 2008. Марко Томићевић (25 година) је освојио златне медаље на 500 и 1.000 м у једноседу, на Медитеранским играма 2009. сребрну, затим две бронзе на европским првенствима за млађе сениоре (2009. и 2010), а да је реч о вансеријском таленту сведочи пето место на Светском сениорском шампионату 2010. у једноседу на олимпијској стази од 1.000 метара. Али, његов пут ка светском врху ту је на кратко прекинут, иако је изборио учешће и на Олимпијским играма у Лондону у једноседу и најављивао висок пласман, борбу за медаљу...

Због чега нисте остварили свој циљ у Лондону?

Лондон је прошао тако како је прошао... Био сам неодговоран. Сломио сам шаку у игри и то се одразило на моје припреме и пласман. Сада сам старији, у Рију имаћу четири године више него у Лондону, бићу неупоредиво искуснији, рачунајући у то и лондонско искуство, а уз то сада сам физички много спремнији и имам много више самопоуздања, јер сам већ освајао неке „велике“ медаље.

Упркос томе што у олимпијској години нисте могли да довољно тренирате на води, у Лондону сте освојили друго место у Б финалу, десето укупно, а с тим резултатом лако би били шести у А финалу. Какви су вам планови за Рио?

Сигуран сам да могу да освојим медаљу на Олимпијским играма у Рију. Мислим да ће се то овог пута десити.

У Лондону сте веслали у једноседу, а на Светском првенству у Милану освојили сте бронзу и олимпијску квоту у двоседу с Миленком Зорићем, иако сте мало тренирали заједно јер сте већи део сезоне веслали у једноседу. Тако је било и прошле године, када сте у последњи час ускочили у двосед с Владимиром Торубаровим и освојили прву светску бронзу. Због чега лутате између једноседа и двоседа, у којем сте очигледно успешнији?

Једносед ми је прва кајакашка љубав. У њему сам почео и остварио прве успехе и све време покушавао да из њега извучем највише што могу. Међутим, у двоседу је лакше доћи до врхунског резултата, пласмана, медаље... Тешко је наћи два добра човека за двосед у свакој држави, а један се свуда нађе тако да је у једноседу конкуренција много јача. У двоседу већ две године узастопно успевам да дођем до медаља с различитим партнерима.

И с минимумом заједничког рада...

Да, али то је сасвим довољно за врхунски резултат ако се двојица „уклопе” у двоседу. Имам двојицу јако добрих партнера и очекујем медаљу у двоседу у Рију.

Да бисте отишли у Рио морате прво да изборите репрезентативни дрес у домаћој конкуренцији. Да ли сте сигурни да ћете успети?

Колико знам на изборном такмичењу сви ћемо наступити у посадама у којима смо изборили олимпијске квоте на Светском првенству у Милану. Дакле, веслаћу у двоседу с Миленком Зорићем и мислим да нећемо имати проблема да победимо. У Рију највећи ривали у борби за медаље биће нам светски прваци Немци Рендшмит и Грос и Аустралијанци Валас и Там, који су освојили сребро и били испред мене и мојих партнера и у Москви и у Милану.

Ове сезоне променили сте окружење у којем тренирате и тренера. То вас није спречило да освојите олимпијску квоту бронзом на Светском првенству...

Тачно је да сам променио екипу у којој радим, али у њој су и неки људи с којима сам до сада радио, а тренер Мирослав Алексић је истовремено и нови и стари тренер, јер сам с њим радио и 2010. када сам освојио пето место у једноседу на 1.000 м на светском првенству. То је за двадесетогодишњака био велики успех, а да је ова промена добра, упркос томе што је дошла само два месеца пре светског првенства и борбе за олимпијске квоте, доказ је оно што смо урадили у Милану. Верујем да ћемо и у Рију на Олимпијским играма потврдити да је ово био добар потез.