Dvosedom po olimpijsku medalju

Na juniorskom prvenstvu Evrope 2008. Marko Tomićević (25 godina) je osvojio zlatne medalje na 500 i 1.000 m u jednosedu, na Mediteranskim igrama 2009. srebrnu, zatim dve bronze na evropskim prvenstvima za mlađe seniore (2009. i 2010), a da je reč o vanserijskom talentu svedoči peto mesto na Svetskom seniorskom šampionatu 2010. u jednosedu na olimpijskoj stazi od 1.000 metara. Ali, njegov put ka svetskom vrhu tu je na kratko prekinut, iako je izborio učešće i na Olimpijskim igrama u Londonu u jednosedu i najavljivao visok plasman, borbu za medalju...

Zbog čega niste ostvarili svoj cilj u Londonu?

London je prošao tako kako je prošao... Bio sam neodgovoran. Slomio sam šaku u igri i to se odrazilo na moje pripreme i plasman. Sada sam stariji, u Riju imaću četiri godine više nego u Londonu, biću neuporedivo iskusniji, računajući u to i londonsko iskustvo, a uz to sada sam fizički mnogo spremniji i imam mnogo više samopouzdanja, jer sam već osvajao neke „velike“ medalje.

Uprkos tome što u olimpijskoj godini niste mogli da dovoljno trenirate na vodi, u Londonu ste osvojili drugo mesto u B finalu, deseto ukupno, a s tim rezultatom lako bi bili šesti u A finalu. Kakvi su vam planovi za Rio?

Siguran sam da mogu da osvojim medalju na Olimpijskim igrama u Riju. Mislim da će se to ovog puta desiti.

U Londonu ste veslali u jednosedu, a na Svetskom prvenstvu u Milanu osvojili ste bronzu i olimpijsku kvotu u dvosedu s Milenkom Zorićem, iako ste malo trenirali zajedno jer ste veći deo sezone veslali u jednosedu. Tako je bilo i prošle godine, kada ste u poslednji čas uskočili u dvosed s Vladimirom Torubarovim i osvojili prvu svetsku bronzu. Zbog čega lutate između jednoseda i dvoseda, u kojem ste očigledno uspešniji?

Jednosed mi je prva kajakaška ljubav. U njemu sam počeo i ostvario prve uspehe i sve vreme pokušavao da iz njega izvučem najviše što mogu. Međutim, u dvosedu je lakše doći do vrhunskog rezultata, plasmana, medalje... Teško je naći dva dobra čoveka za dvosed u svakoj državi, a jedan se svuda nađe tako da je u jednosedu konkurencija mnogo jača. U dvosedu već dve godine uzastopno uspevam da dođem do medalja s različitim partnerima.

I s minimumom zajedničkog rada...

Da, ali to je sasvim dovoljno za vrhunski rezultat ako se dvojica „uklope” u dvosedu. Imam dvojicu jako dobrih partnera i očekujem medalju u dvosedu u Riju.

Da biste otišli u Rio morate prvo da izborite reprezentativni dres u domaćoj konkurenciji. Da li ste sigurni da ćete uspeti?

Koliko znam na izbornom takmičenju svi ćemo nastupiti u posadama u kojima smo izborili olimpijske kvote na Svetskom prvenstvu u Milanu. Dakle, veslaću u dvosedu s Milenkom Zorićem i mislim da nećemo imati problema da pobedimo. U Riju najveći rivali u borbi za medalje biće nam svetski prvaci Nemci Rendšmit i Gros i Australijanci Valas i Tam, koji su osvojili srebro i bili ispred mene i mojih partnera i u Moskvi i u Milanu.

Ove sezone promenili ste okruženje u kojem trenirate i trenera. To vas nije sprečilo da osvojite olimpijsku kvotu bronzom na Svetskom prvenstvu...

Tačno je da sam promenio ekipu u kojoj radim, ali u njoj su i neki ljudi s kojima sam do sada radio, a trener Miroslav Aleksić je istovremeno i novi i stari trener, jer sam s njim radio i 2010. kada sam osvojio peto mesto u jednosedu na 1.000 m na svetskom prvenstvu. To je za dvadesetogodišnjaka bio veliki uspeh, a da je ova promena dobra, uprkos tome što je došla samo dva meseca pre svetskog prvenstva i borbe za olimpijske kvote, dokaz je ono što smo uradili u Milanu. Verujem da ćemo i u Riju na Olimpijskim igrama potvrditi da je ovo bio dobar potez.