Ребаланс који премијер не признаје

Премијер Александар Вучић истакао је пре два дана како први пут после 40 година у Србији неће бити ребаланса буџета. Међутим, у парламент је још у уторак 3. новембра стигао Предлог закона о допуни Закона о буџету за 2015. годину. Што је, ништа друго него ребаланс. Ове године државна каса биће прекројена само из једног разлога – да би се просветарима исплатила једнократна новчана помоћ од седам хиљада динара.

Предлог овог закона има само два члана. У првом се наводи да ће се запосленима у школама основног и средњег образовања и установама ученичког стандарда, на основу одлуке владе исплатити новчана помоћ. А у другом члану се наводи да ступа на снагу наредног дана од објављивања у „Службеном гласнику”.

По чему се овај ребаланс, ког премијер не признаје, разликује од свих претходних? За разлику од ранијих година када су у прекројеној државној каси расходи били знатно већи од првобитног плана, ове године то није случај. Првобитно, било је предвиђено да минус у каси до краја године достигне 192 милијарде динара. Како је најавио министар финансија Душан Вујовић он ће бити 72 милијарде динара мањи од плана.

– То значи да ће се потребе државе за задуживањем смањити за 600 милиона евра – објаснио је Вујовић.

Такође, премијер Вучић истакао је како је сваког месеца од почетка године дефицит био нижи од планираног. Када би се искључили расходи за камате, буџет би према сведочењу председника владе био у плусу. То значи да је Србија први пут после дуже времена остварила такозвани структурни суфицит, односно да је текуће финансирање у плусу.

Оно што је напредак у буџетском процесу је што први пут министар финансија Душан Вујовић није сакрио неке расходе испод црте. Тако у овом документу може да се види колико ће, са издацима за државне гаранције јавним предузећима, износити мањак у каси (191,34 милијарди динара). Ако би се ти издаци сакрили испод црте, дефицит би био знатно мањи (158,63 милијарде динара). То значи да расходи, који су обично завршавали испод црте, у овогодишњем буџету достижу око 32 милијарде динара, што уопште није занемарљиво. То је око један одсто бруто домаћег производа, односно свега што као земља створимо за годину дана.

Овим буџетом нису отклоњени сви недостаци у буџетском процесу. И даље се не види јасно за која ће јавна предузећа бити плаћене гаранције. Напредак је, што по договору са Међународним монетарним фондом државних гаранција за њихову текућу ликвидност више нема.  У праћењу буџетских издатака недостаје систем за праћење доцњи и преузетих обавеза.