Зар да Приштина буде узор Барселони

Каталонија не заслужује судбину Косова, основна је порука шпанских аналитичара поводом експертске студије наручене у Барселони у којој се препоручује да ова шпанска провинција, после једностраног проглашења независне државе, покуша да стекне међународно признање и осигура свој статус  по узору на Приштину. Стање на Косову се у мадридским медијима описује као апокалиптично: становништво живи у страху од терора, територија је под окупацијом мафије и кријумчара, кланови су запосели власт, због огромног сиромаштва и незапослености сваког тренутка прети експлозија, пише мадридски „Паис”. Лист се позива на извештаје са лица места и наглашава да се Албанци свете Србима, да нападају на цркве и манастире које је Унеско прогласио за баштину човечанства и да се бомбе сузавца бацају чак и у парламенту.

Па зар да такво Косово буде узор за Каталонију, једну од најлепших и најбогатијих провинција у Европи, пита се Хосе Ињасио Торебланка, један од најутицајнијих мадридских коментатора, који је иначе протеклих година често путовао у Приштину и свесрдно се залагао да Шпанија призна независност Косова. У Мадриду се говори да је Торебланка један од најагресивнијих припадника лобија косовских Албанаца. Позицију косовског лобисте је, по свему судећи, напустио сада када је Каталонија званично отворила прва поглавља на путу ка отцепљењу и кад покушава да следи косовски пут ка међународном признању.

Торебланка се супротставља експертској студији која препоручује да Каталонци Косово узму за модел. Тек сада износи у јавност своје виђење да је српска покрајина доживела крах на свим пољима откако је једнострано прогласила независност. Истиче податак да 82 државе нису признале Косово и да су то углавном земље са етничко-територијалним проблемима које се плаше да тај случај не послужи као преседан за будућа отцепљења. Био је то крах и за Србију, која је после снова о великој држави и вишегодишњих етничких сукоба остала ампутирана и маргинализована, оцењује Торебланка. На међународној сцени, великим силама је било важније да косовски пројекат искористе за геополитичко надметање него да се побрину за економску будућност становника ове нефункционалне територије.

Косово би, по процени шпанских аналитичара, пре требало да послужи као пример за све лоше што је учинила међународна заједница откако су почели сукоби на Балкану. По Ракелу Монтесу Торалби, „ратови у Југославији, независност Косова, и актуелно стање у овој провинцији, доказ су да је будућност неке земље немогуће градити ако је она заснована на супротстављању једног дела, против воље осталих држављана”.

Уместо да Косово и Приштина буду узор за Каталонију, управо је статус ове шпанске провинције требало да буде модел за Косоваре када су почели сукоби за стицање аутономије, процена је мадридских медија.

После смрти Франка, нови устав је овој регији у којој живи седам милиона становника признао аутономију, али, по највишем акту Шпаније, референдумско изјашњавање појединих региона није дозвољено ако се тиче судбине читаве земље. Сепаратистичке партије су се зато ујединиле, па су изашавши на изборе и добивши већину места у парламенту покушале да на тај начин избегну забрану референдумског изјашњавања о отцепљењу.

Шпански уставни суд је пре два дана суспендовао у парламенту Каталоније усвојену резолуцију којом је проглашен почетак процеса одвајања североисточног региона Шпаније. Судије су једногласном одлуком обуставиле започет процес одвајања Каталоније, док законодавци у Барселони сматрају да Мадрид више нема никакву јурисдикцију над њиховим регионом.

Ситуацију додатно компликује чињеница да једна од партија која чини сепаратистички блок не жели да Артур Мас поново буде премијер. Дошло је до застоја у формирању владе која би требало да направи законодавни оквир за нову државу. Истовремено из Мадрида се најоштрије поручује да ће сваки неуставни чин из Барселоне бити подвргнут судском процесу. Сви који се буду придржавали донете резолуције мораће на оптуженичкој клупи да одговарају за покушај рушења уставног поретка Шпаније.

(Фотографије из Приштине и из осталих делова Косова, које ових дана објављују шпански медији, у оштром су контрасту са једним од најлепших региона Медитерана. Са Косова се емитују слике сузавца у парламенту, или избеглице које у колонама покушавају да се избаве из беде. Барселона врви од веселог народа, разноразних перформанса, уметничких изложби, спортских догађаја... Зар Приштина треба да јој буде узор, пита се један од коментатора и додаје да Косово није могло чак ни да уђе у Унеско, а камоли да постане чланица Уједињених нација. Студија коју је урадила група експерата по наруџбини каталонског парламента рачунала је засигурно да ће Косово преко Унеска ући на задња врата у УН. Па је такву пречицу препоручила Каталонији како би, кад једнострано прогласи независност, остварила какво-такво присуство у међународним организацијама.