Да ли и Србија може имати свој Мост

Изгледи да се у Србији у скоријој будућности појави савез попут хрватске коалиције Мост и да постигне сличан изборни резултат, уносећи освежење на страначку сцену, делују мање реално чак и од тога да се сви стари лидери издробљене опозиције удруже у један блок. Све и да однекуд искрсне српски Божо Петров, тешко да би придобио наклоност толиког броја бирача као што је то протекле недеље пошло за руком градоначелнику Метковића који је постао кључни фактор за формирање нове хрватске владе. Српски бирачи, кажу аналитичари, ипак су мање склони томе да свој глас повере неким новим или мало познатим политичким фигурама. Уз то, ограничавајући фактор за такав успех неког локалног лидера у Србији лежи и у нашем изборном систему, који је другачији од хрватског и не пружа такве могућности новим странкама.

Без обзира на све то, један број опозиционара у Србији већ је себе видео у улози Моста. Саша Радуловић је у име свог Покрета „Доста је било” међу првима честитао Мосту на одличном изборном резултату и поручио да дели иницијалне циљеве ове коалиције независних листа.

А председница Демократске странке Србије Санда Рашковић-Ивић оценила је да би патриотски блок, чији је ДСС део, могао да буде изненађење на српским изборима, баш попут Моста у Хрватској.

Међутим, колико год наши страначки лидери прижељкивали да постану такво изборно изненађење, политичка стварност изгледа много другачије. На ту чињеницу указује и аналитичар Владимир Гоати, који каже да су „партијски рељефи” у две државе супротни.

„У Хрватској је реч о јакој тенденцији ка двопартизму који личи на британски модел, а у Србији власти припада седам или осам десетина целокупне политичке моћи, док опозиција на неки начин мазохистички уништава и те две десетине које су јој преостале. Тренутно у Србији власт не мора ништа да чини, само да пусти противнике да се урушавају у свом самодеструктивном нагону. Док тај ’танатос’ буде преовлађивао у опозицији, између Србије и Хрватске неће бити сличности на политичкој сцени, па ни српског Моста између две најјаче опције”, каже професор Владимир Гоати за „Политику”.

За Ђорђа Вуковића, програмског директора ЦЕСИД-а, такође није реално очекивање да нека снага слична Мосту освоји сразмеран број мандата у Србији. Али не само због односа политичких снага, већ и због разлика у изборним системима.

„У Хрватској је могућ такав тип кандидовања и освајања гласова који је био повољан за Мост, али у Србији би таква опција, и да постоји, вероватно пала испод цензуса или би била негде око саме границе”, наводи Вуковић за „Политику”.

На питање да ли су бирачи у нашој земљи мање поверљиви према новим и неекспонираним кандидатима, одговара да не би требало заборавити да Мост не чине само нове политичке фигуре и да су у тој коалицији значајан фактор и они који су већ били у неким странкама, попут ХДЗ-овог кадра Драга Пргомета.

„С друге стране, нису ни сви бирачи у Србији толико затворени према неким мањим експонираним лидерима. То се оцртава на неким локалним изборима, где неки независни кандидати добију и по 17, па и 22 одсто гласова. Али, то је могуће кад у некој средини бирачи знају за кога гласају. А на парламентарним изборима у Србији гласа се само за листу и технички није могуће направити значајнији резултат”, наводи Вуковић.

Гоати сматра да би потенцијални гласачи за неку до сада непознату опцију могли да се нађу међу данашњим апстинентима, углавном некадашњим бирачима ДС-а, странке коју „до цензусног просјачког штапа нису довели непријатељи, већ неки који су је у једном моменту водили”.

„Број њихових бивших гласача данас није мали, али су они у тако дубокој апстиненцији да не видим да ће нека нова лица у скорије време моћи да их пробуде и прикупе њихове гласове. Не видим ни да ће се та нова лица уопште појавити да тако нешто покушају. И из тог разлога, Мост, као савез који подршку осваја тврдећи да нуди нешто заиста ново, у Србији је само једна измишљена метафора која је непримењива”, наводи Гоати.

Вуковић, међутим, подсећа да је, иако данас у Србији не постоји пандан коалицији Мост, на политичкој сцени било снага које у неким елементима подсећају на њих.

„Једна од битних карактеристика Моста јесте да су то неки јаки локални лидери који су се удружили. По томе би њихов савез могао да личи на оно што је својевремено био УРС, с појединим кандидатима који су на неким локалним изборима у својим срединама освајали по 11 или 14 процената гласова, иако им је странка на републичком нивоу једва прелазила цензус. Важно је рећи да ни у случају Моста нема никакве алхемије и да се демократија не може тражити ван странака за које гласа највећи број бирача”, закључује Вуковић.