Какве су шансе „немилосрдног” Оланда

Када су са бомбама око појаса кренули на стадион, рок концерт и препуне кафиће, терористи су гађали у ширу и ужу мету. Циљ им је био да посеју терор и панику по Европи и Француској, али централна тачка њиховог напада је шеф државе, социјалиста Франсоа Оланд, чији рејтинг је пре Шарли Ебдоа и другог вишеструко смртоноснијег напада у прошли петак, пао на врло ниске гране.

Иако је председник Француске исте вечери изашао пред Французе, обећао „немилосрдан одговор”, пооштрио граничну контролу, завео ванредно стање и обећао обрачун са Исламском државом и терористима, преовладава мишљење да су политичкој каријери Франсоа Оланда одбројани дани. Жестока реторика неће му помоћи да прошири маневарски теснац у коме се нашао.

Догађаји га гурају да додатно заоштрава реторику, али нема више много правних мера на домаћем терену које би могао да уведе, како би се људи осећали безбедним после оваквог масакра, мишљење је коментаторке париског Монда, Франсоаз Фресо, које преноси „Њујорк тајмс”.  Ако појача ваздушне нападе по ИД то би могло да испровоцира још већу терористичку одмазду, а да опет на терену не промени однос снага.

Ситуација је у Француској, слична оној у којој су се нашле САД после једанаестог септембра 2001: Како да се после овако тешког удара уравнотежи вага, да се осигура безбедност недужних грађана  а да се не пољуљају људска права и грађанске слободе? Џорџ Буш је после напада на Њујорк и Вашингтон сасекао неке од суштинских тековина демократије, правдајући се потребом да обезбеди сигурност грађанима, а на спољнем плану је кренуо у војни обрачун са непријатељем. После крвавог масакра који је приредио десни екстремиста Андерс Брејвик , Норвешка је под вођством тадашњег премијера Јенса Столтенберга, обећавала више слободе и демократије „јер је то једини начин да се победи непријатељ”. Данас ова нордијска земља има владу десног центра и води рестриктивнију политику према избеглицама од свог шведског суседа, а Јенс Столтенберг је генерални секретар Натоа.

Оланда и посустале социјалисте чекају за мање од месец дана регионални избори, а већ месецима испитивања јавног мнења указују да би крајња десница могла да освоји већину у два или три од 22 региона и да би такав резултат могао да произведе прави земљотрес у политичком животу нације.

Марин Лепен је до сада била једина од значајних политичких лидера која је упорно упозоравала на опасност од великог броја муслимана који се нису интегрисали у француско друштво. Притом она се последњих месеци јасно дистанцирала од свог оца, оснивача странке Жан Мари Лепена и његове групе која се истицала расистичком и антисемитском реториком.

За разлику од оца, Лепенова није искористила трагедију у Паризу за славодобитно истиче како је свих ових година била у праву. Али како предвиђају домаћи и страни аналитичари, Национални фронт ће сигурно за неколико дана, кад прођу дани жалости почети да указује на неуспех владајућих структура да под контролом држи исламске заједнице и избегне продор радикалних струја међу становнике предграђа.

Опет се данас говори и о Мишелу Уелбеку, најпознатијем француском писцу и његовом „пророчком” роману  „Покоравање” који је  изашао на дан напада на редакцију листа Шарли Ебдо седмог јануара. У том делу политичке фантастике Уелбек предвиђа да ће председничке изборе 2022. добити лидер исламске партије, зато што су се и умерена левица и умерена десница ујединили против Марин Лепен у другој рунди председничких избора.

То се у стварности неће десити, бар не на председничким изборима 2017. Али по прогнозама које се односе не само на Француску, већ и на већи део Европе, следи значајан заокрет у десно. Французи ће вероватно у другом кругу  бирати између Марин Лепен и лидера републиканске странке Николе Саркозија . Некадашњи председник истакао се ових дана,  позивајући на тотални рат против ИД,  али би уместо њега на мегдан са Лепеновом могао да ускочи неки други члан његове партије. Помиње се и Ален Жипе, уколико се испостави да су оптужбе за корупцију против Саркозија имају основа. Далеко је до другог круга, али како ствари сада стоје Оланду он није у домету. Ако се процени да су и бивши и садашњи председник Француске сувише мало урадили како би заштитили свој народ од тероризма, Марин Лепен добија више гласова него што је то било ко могао и да замисли пре неколико месеци.