Гробар из Никшића говори четири језика

Никшић– Никшићанин Видоје Ашанин (45) радник ЈП Комунално „Погреб” познат je не само у овом граду него и изван територије највеће општине по пространству у Црној Гори.Он је први у Никшићу у време ратних збивања на подручју бивше Југослaвије имао приватну, мада нелегалну радио-станицу. Из његов стана у вечерњим сатима радио „Лидер” је емитовао музички и информативни програм.Како је тај радио био готoво на истој фреквенцији са локалним радијом „Никшић” и ометао му програм, МУП је открио илегални медиј и забранио му рад.

Видоја многи знају. У последње две године сахрањује знане и њему незнане људе из ових крајева. Бавио се спортом. Кик бокс, дечје позориште, шах и друге активности заокупљају пажњу тренутно најобразованијег гробара у Црној Гори. Зна енглески, италијански, латински. Боравећи у Словенији научио и словеначки језик. Знају га и као тренера и пријатеља Лола Миловића који је покушавао да оствари рекорд за Гиниса у склековима на палчевима.

„Нисам могао ни помислити да ћу се бавити овим послом. По струци сам стоматолошки асистент.Након завршене средње школе уписао сам се на студије дефектолошког факултета у Љубљани. Због ратних догађања морао сам да прекинем студије на трећој години и да се вратим у Никшић”, каже Видоје Ашанин. Било је тешко свих протеклих година, каже и не крије да је и до овог посла којим се сада бави дошао захваљујући градоначелнику Никшића Небојши Радојичићу.

„Није лако сахрањивати мртве и преносити посмртне остатке. Међутим ово је по мени најхуманији посао који не може свако да ради. Људима кад је најтеже треба помоћи, кад на онај свет испраћају најближег. Чиним све што могу да помогнем суграђанима, поједини не заборављају моју пажњу воле да часте, кажу, за покој душе.

Видоје живи с мајком Даницом. Оболела старица је била заточеник логора Стара Градишка. У том злогласном логору Даници су усташе заклале оца, три брата и сестру.

Има и оних који у граду под Требјесом знају да је Видоје до пре петнаестак година носио друго име. Дете из мешовитог брака. Дадоше му име Сукарно.

„Тачно је то. Отац ми је муслиман, мајка Српкиња, очев деда Црногорац. Кад сам се родио дадоше ми име Сукарно. Све до 1993. године сам носио то име, а онда реших да га променим. Како сам рођен уочи Видовдана послушах мајку Даницу. Она рече Видоје и никако другачије. И би тако,” каже у разговору за „Политику”најобразованији гробар из Никшића.