Радници за стечај, директор против

Краљево – Некадашњи гигант машиноградње, краљевачка Фабрика вагона је после скоро осам деценија постојања на умору, али се томе појединци још опиру. Противљење стечају код многих је подстакнуто емоцијама, али је полемика ових дана покренута и различитим пословним визијама спасавања онога што се, како би се рекло, спасти може. Тако се Зоран Богдановић, в. д. директора концерна Фабрике вагона, а дуго година директор само фабричке ливнице, оштро противи увођењу стечаја за осам зависних предузећа ове фабрике, пословно организоване као концерн.

Привредни суд је, после окончаног социјалног програма, узимања отпремнина и одласка 720 радника (остало је само 26), о разлозима за увођење класичног стечаја требало да одлучује 28. октобра. Међутим, суду је упућен и документ под називом „Унапред припремљен програм реорганизације (УППР)”, што овај поступак продужава, па ће се о томе одлучивати половином децембра.

– То је касно, јер ако се тада програм одбаци и уведе стечај неће бити времена да се примени закључак Владе Србије о исплати заосталих плата и повезивању радног стажа за све раднике. А, да се примени УППР, тек је то велика неизвесност за раднике, јер ће морати да се посебно решава судбина сваког погона, да се чека купац, поједини радници ће добити све а неки ништа. Шта, рецимо, да раде они који су стекли услов за пензију. Зато треба прогласити стечај па из тог поступка тражити власнике за поједине погоне који могу и треба да опстану – тврди Предраг Рашковић, председник Савеза самосталног синдиката у Фабрици вагона.

Такво мишљење заступају и краљевачки политичари и од руководства Фабрике вагона траже да се повуче поменути УППР и увођењем стечаја скрати поступак решавања судбине овог концерна.

– Нећу да радим по ничијем диктату и под притиском. Сматрам да је безразложно у зависна предузећа увести стечај, поготово тамо где нема разлога. Тако је, примера ради, у ливници која и сада, ангажујући раднике из уговор, ради и остварује 20 милиона динара месечно. Нисам убеђен и не тврдим да ће сутра стечајни управници, а било би их овде најмање четворица, организовали производњу. Оптужују ме да сам код добављача ливнице задржао одређену своту новца и зато одуговлачим са стечајем. Добро, и да је тако сутра ће то бити употребљено у сврху производње а код стечајних управника би се то трошило док машине мирују а стечајни поступак трајао месецима а можда и годинама. Наравно, нисам убеђен и не гарантујем да ће се свуда успешно и брзо спровести УППР, али сматрам да је то боља и нова шанса за покретање фабричких погона. И, радници као повериоци би од продаје појединачних зависних предузећа били у знатно већим износу ако не и у потпуности намирени. Но, разумем њихово неповерење и нестрпљивост, поготово када их и овдашњи политичари селективним и погрешним информацијама усмеравају против руководства фабрике. А, различита су и тумачења закључка Владе Србије и није тачно да се крајем ове године све кад је у питању стечај мора окончати – објашњава Богдановић.

На наше питање шта ће бити, како помирити интересе радника, различите ставове пословодства и политике, Богдановић каже да ће се данас састати Надзорни одбор Фабрике вагона и о томе одлучивати.

– Пошто је у њему већина чланова из СНС-а, одлучиће да се тај фамозни УППР повуче. Ја ту одлуку нећу спровести, а они ће ме сменити па даље не знам, видећемо... – тврди Богдановић.