Како са косовским дугом

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је јуче да Србија у договору са међународним повериоцима треба да прекине плаћање иностраног дуга за Косово и Метохију, истакавши да неплаћање косовског дуга не значи да се Србија одрекла суверенитета над Косовом и Метохијом.

Министар је најавио да ће то питање покренути на седници Владе Србије у четвртак и изразио очекивање да ће предлог бити једногласно прихваћен.

Динкић је истакао да Србија треба да успостави економски суверенитет у деловима Косова и Метохије где живе Срби и да ће за то бити потребна додатна новчана средства, али да је Г17 плус против ребаланса буџета и увођења нових пореза и такса.

Динкић је истакао да новац, уместо на отплату косовског дуга, који износи између 100 и 150 милиона долара, треба да буде усмерен на јачање положаја Срба у покрајини, њихово запошљавање и инвестирање у срединама у којима живе.

У канцеларији Светске банке у Београду подсећају да је Србија регистровани зајмопримац и да зато треба да сервисира дуг. У изјави за наш лист директор Светске банке за Србију Сајмон Греј каже да су они спремни да примене било какво уређено решење овог питања које је засновано на договору страна и које су потврдили акционари банке, а које обезбеђује да се настави сервисирање дуга без угрожавања кредитне способности Србије.

Члан преговарачког тима за КиМ економиста Борис Беговић каже да је дубоко убеђен да је иницијатива Млађана Динкића контрапродуктивна и у супротности са свим нашим дипломатским напорима да спречимо међународно признавање одвајања дела наше територије, а да је евентуална финансијска корист минимална.

– Укупан јавни спољни дуг Србије који се односи на Косово износи 1,264 милијарде долара, а до сада је Србија сервисирала 331 милион долара и то доспелих обавеза, плус камата. Дуг који доспева ове године износи око 92 милиона долара. Поређења ради издаци буџета Србије за ову годину су 11,9 милијарди долара па ми заправо, уколико преведемо ову иницијативу, „кољемо” државу за непуних 100 милиона долара, што је бедна пара. Сем тога покрећемо преговоре о дугу који подразумевају спремност обе стране да се проблем реши. При том да не помињем проблем одвајања дела наше територије и све то за тако малу суму – каже Беговић.

Овај преговарач за КиМ у оквиру Ахтисаријевог плана подсећа да је дуг уговорна обавеза наше државе, а то што неке друге државе крше међународно право нама не даје за право да ми то чинимо. У случају наше једностране одлуке да престанемо с плаћањем косовског дуга последице за нас би биле велике, урушавање кредитног рејтинга земље пре свега.

– Приликом преговора у Бечу један наш захтев по питању косовског дуга је уважен као разборит, а то је да се Србији, када се нађе коначно решење за дуг, врати целокупни износ који је Србија сервисирала од периода када није имала фискалну власт над том територијом. Тражили смо и камату као да смо та средства имали и пласирали их као девизне резерве. По мом виђењу, у преговору с међународним институцијама, постоје две могућности. Једна да се дуг пребаци на Косово, а друга да се Косово врати под фискални суверенитет Србије. До тог тренутка треба да наставимо да сервисирамо дуг.