Фабрика вагона иде у стечај

Краљево – Вишемесечну полемику о судбини Фабрике вагона у Краљеву прексиноћ је бар делимично разрешио Надзорни одбор овог концерна одлуком да се надлежном суду омогући расправа и доношење одлуке о стечају. То је, како су нам чланови овог органа објаснили, учињено њиховим налогом директору, односно правној служби да се од суда повуче документ, такозвани Унапред припремљени програм реорганизације фабрике (УППР), за чију се примену уместо стечаја залагало руководство, пре свих Зоран Богдановић, в. д. директора Фабрике вагона.

– Била је то жеља већине радника уплашених да ће применом овог програма, тј. неизвесном реализацијом остати без исплате 12 заосталих зарада и повезивања радног стажа, што увођењем стечаја гарантује Влада Србије. Тако смо, поред уклањања разлога за одуговлачење у погледу увођења стечаја за концерн директору наложили да код суда покрене стечај и за „Вагоноградњу“, највеће зависно предузеће Фабрике вагона, где је било запослено највише радника. На суду је, наравно, да ли ће стечај бити уведен и у остала зависна предузећа. Углавном, сви радници би тако равноправно и бар делимично требало да буду намирени у погледу својих потраживања – објаснио нам је Зоран Балтић, потпредседник Надзорног одбора.

Он је као потпредседник председавао седници овог органа пошто је пред сам почетак расправе председник Томислав Симовић поднео неопозиву оставку.

– Разлог моје оставке је начин решавања судбине Фабрике вагона, јер мислим да је то пут у пропаст. На повлачењу УППР, документа којим би се бар покушао опоравак појединих погона, инсистирао је један број радника, углавном бивших штрајкача, а и људи из света политике. Тако да је по мом мишљењу стечајем најстарија краљевачка фабрика пуштена низ воду и ја у томе нисам хтео да учествујем – објаснио нам је Симовић.

Иначе, сада у Фабрици вагона ради само ливница. Тамо је педесетак радника ангажовано уз уговор, јер су и они као и већина осталих запослених, према недавно спроведеном социјалном програму уз отпремнине напустили овај колектив.