Ласери „читају” иконе и фреске

Нас новинари зову само ако искрсне неки проблем или неко нешто „упрска”, а то шта ми радимо – то никога не занима!

Речи Војина Николића, шефа сликарског атељеа, или званично Одељења за сликарство и физичко-хемијске лабораторије у Републичком заводу за заштиту споменика културе – Београд, нису нас вратиле са капије дворишта и прелепе предратне виле на Врачару. Не морају наше колеге, али нама је институција која брине о културном наслеђу, ипак, добра тема. Поготово што је и држава одрешила кесу и помогла им да набаве милионе динара вредне апарате. Да, да, оно стално критиковано, „шкрто” Министарство културе.

Држали се списка из часописа

– Завод има три стручна одељења, за истраживање и документацију, архитектонски атеље, као и ово наше Одељење за сликарство и физичко-хемијску лабораторију, колоквијално: сликарски атеље, који је одувек на истом послу спајао сликаре, конзерваторе и рестаураторе са разним образовањима – као добар домаћин појашњава Николић. –Лабораторија постоји практично од оснивања Завода и настала је буквално по упутству које је некад давно објавио стручни часопис „Стадис енд конзервејшн” шта би физичко-хемијска лабораторија требало да садржи да би била адекватна за конзервацију. Сва та опрема је и даље овде, али прошле су деценије, данас неке рендгене не бисмо смели да укључимо јер би зрачили све около – пореди Николић

.

– Тешко ћете у Италији наћи споменике културе попут наших, који су били делимично срушени, два пута паљени, неко време коришћени као штала, што значи све у свему поприлично оштећени. Зауставити њихово даље пропадање или набављати опрему за лабораторију – мало ту буде места за недоумице. Кад је земља на раскрсници важних, стратешких путева, онда су и споменици на удару, шта да се ради? За рестаурацију једне године нема пара, а онда дође нова криза... – подсећа шеф сликарског атељеа.

– Памтим да је професор Зековић, један од оснивача смера за конзервацију културног наслеђа на Академији за примењену уметност и предавач на Цетињу, волео да пореди конзерваторе и лекаре, јер као стручњаци посао почињу са анализама из лабораторије. Ти резултати не спасавају човеку главу али су неопходни за све даље потезе и терапију. Тако и наша лаборатрорија у Заводу, она није у првом плану, али је врло битна за квалитетно извршење посла – истиче Војин Николић.

Нико нема све

– Прошле године из Министарства културе нам је стигла вест да имају намеру да помажу установама, то јест да им је циљ обнова установа, с обзиром да је тешко одржавати систем и чувати културно наслеђе ако немате установе које су квалитетно опремљене. Оно што је сасвим сигурно јесте да проблем са људима код нас не постоји, имамо професионалце који одлично раде, њихово знање и стручност сасвим сигурно су у рангу оног које имају колеге у окружењу и шире. Нема сумње да је трогодишњи пројекат финансијски врло захтеван, али захваљујући томе опремамо физичко-хемијску лабораторију Републичког завода за примену такозваних инструменталних метода на начин како се то ради свуда у свету. Тај значајан посао биће завршен следеће године – додаје наш саговорник.

– Да се разумемо: никада у лабораторији не можете имати све, али смо проценили чиме покривамо најважнију „проблематику” која може да нас задеси. Додуше лако је понешто и позајмити од других установа што кошта, али сви регионални и наш централни завод су у систему и увек када је то могуће испомажемо се међусобно, урадимо неопходне анализе, што је случај са библиотекама и музејима који нам се обрате. Ми смо најстарији, достигли смо висок ниво, имамо традицију и гледали смо да не купујемо оно што други имају, мада овакву „аналитику” нико нема – закључује Николић.

– Шта смо добили конкретно? Лане смо набавили апарат XRF (икс-ер-еф) који рендген зрацима анализира елементарни састав узорка, преносив је, прислони се на зид и добијете податак о површини зида што је за сваку зидну слику врло битно. Лако се идентификују пигменти или соли. Добили смо и апарат који по принципу спектроскопије даје важне одговоре о саставу онога што анализира. При томе, да се зна: нама на анализу не доносе чисте супстанце које би на класичан начин било врло једноставно анализирати. Подразумева се да је узорак минималан јер неће бити враћен на место одакле је скинут. Када се кроз узорак пропусте ласерски или рендген зраци свака материја даје одговор другачијег изгледа и ви онда кажете на основу овог елемента или хемијске групе из пресека „то је то” или „то је оно”.

Научници раде своје

Нова опрема ће свакако помоћи да се лакше ради и на терену, а један од њих су и Дечани, где екипа стручњака Републичког завода већ неколико недеља рестаурира иконе, па је тамо са братством била и на дан када се одлучивало о пријему Косова у Унеско.

– Ове године смо потрошили 24 милиона динара за набавку, лане око десет. У сваком случају лепо је чути да је нешто ново набављено, с обзиром да се сваки пут када се неке паре намене за куповину апарата јаве они који мисле да је прече поправити нешто руинирано, „кад већ све постоји на факултетима” који су и сами деградирани и нису скорије опремани нечим новим. Не заборавимо да се научни радник који се бави хемијом или биологијом током године може посветити два-три пута оним што је конзерватору битно за Студеницу или Сопоћане. Сви хоће да помогну када им се обратимо, али наше су потребе веће од њихових могућности – појашњава шеф Николић.

Посебна је тема то што лаици сматрају да су апарати довољни сами по себи и да се после добијања резултата посао сваке струке завршава.

– Напротив, тада на сцену ступа стручњак који добијене податке тумачи, баш као што ће свако пацијенту дати резултате у лабораторији и рећи му да потражи свог лекара или неког специјалисту да му их објасни – враћа се на већ поменуто тумачење старијих колега Војин Николић, док му колеге из лабораторије, Татјана Трипковић и Алекса Јеликић, хемичари саветници, помажу да нам покаже како шта функционише.

С обзиром на брзину којом напредује технологија, питамо домаћине колико ће лабораторија моћи да са новом опремом конзерваторима буде ослонац у заштити културног наслеђа.

– Произвођачи сваке године понуде нешто ново, али не можемо за три године да станемо у ред и тражимо да и то имамо. Опрема коју смо добили од државе потрајаће сигурно бар десет-двадесет година – уверен је Војин Николић.

Таман колико и они некад најновији рендгени које више не смеју ни да укључе.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Донација из Јапана приде

Сликарском атељеу се изгледа баш посрећило у погледу обнављања опреме. Слушамо помало необичну причу Војина Николића:– Прошле године добили смо званични допис преко наше амбасаде у Јапану, у исто време кад и Српска православна црква, у коме смо обавештени да професор Кинићиро Хидака, иначе Унесков експерт за заштиту и конзервацију споменика културе, жели да снима три-де ласером нешто код нас. Ступили смо у контакт са њим, посетио је наше екипе у Студеници, Градцу, Сопоћанима, Раваници. Професору се посебно допала озбиљност којом приступамо свему чиме се бавимо. Углавном – његова ћерка је изабрала да двогодишње постдокторске студије заврши у Србији, а професор је препоручио влади своје земље да Заводу буде дониран апарат вредан око 52.000 евра, да бисмо још лакше радили – показује нам домаћин у сликарском атељеу још једну нову машину на столу.С обзиром да су се фирме на тендеру трудиле да баш оне буду изабране, па су скидале цену, после набавке је остао и „кусур” од око пет хиљада евра, тако да су дародавци накнадно дозволили да се набави још неки

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Заводу користан инструмент

Колико посла за конзерватореУ централни регистар тренутно jе уписано 2.513 непокретних културних добара, од тога 2.173 споменика културе, 75 просторно-културно-историјских целина, 190 археолошких налазишта и 75 знаменитих места. Категорисаних непокретних културних добара има 782, од чега 200 од изузетног, а 582 од великог значаја.