Бројке помажу и – заводе

Недавна процена да већа потрошња меса и месних прерађевина у исхрани повећава ризик од канцера, па су кобасице и сланина сврстане у исти кош са дуваном и алкохолом, изненадила је и оне већ навикнуте да слушају разна предвиђања, прогнозе и статистике. Јер сваког дана  слушамо бројеве, проценте, индексе који говоре о томе како живимо, како се хранимо, колико смо здрави, које болести нам прете.

Свет данас производи више података него икада раније. То понекад унесе и забуну јер се неки подаци сакрију, неки пренагласе, а неки погрешно протумаче. Зато би, саветују стручњаци, требало опрезно бирати којим подацима се може веровати, а која истраживања могу бити сумњива?

И велике корпорације знају да манипулишу бројкама не би ли оствариле већи профит, док су поједине аутомобилске компаније платиле казне када се открило да су фалсификовале податке о саобраћајним несрећама.

Статистички подаци постали су саставни део спортских коментара и анализа спортских резултат. Проценат неизнуђених грешака и винера у тенису, скокова и ухваћених лопти у кошарци, број удараца у оквир гола у фудбалу користе се да би се објаснило зашто је неко добио, или изгубио меч. У америчким средњим школама професори користе примере из спорта и у едукативне сврхе, да би ученици лакше савладали статистику и били боље мотивисани да уче, као што се у модерним болницама за сваког лекара воде подаци о процентима успешних операција, а о политичким истраживањима јавног мњења да и не говоримо.

За статистику је карактеристично да обилује подсмешљивим дефиницијама и интерпретацијама који омаловажавају њен значај. Позната је она Вибова „статистика наша дика, што пожелиш то наслика”, или она коју је популаризовао Марк Твен да постоји три врсте лажи – „лажи, велике лажи и статистика”. Међутим, саговорници „Магазина” кажу да није проблем у статистици већ у нечем сасвим другом. У накнадним тумачењима података и погрешним закључцима. Уколико ти закључци нису исправни и понашање у складу с тим закључцима може изазвати последице које се крећу у распону од малих до – катастрофалних. С друге стране, савесни аналитичари могу да направе ненамерне грешке због низа разлога, јер је статистика препуна замки. Ни у једном од та два случаја када се појављују грешке није крива статистика као научна грана. Као када се догоди грешка у сервисирању аутомобила, власник оде бољем аутомеханичару па је тако и у примени статистике. Ако аналитичар извуче погрешне закључке, не постоји нико бољи од статистичара који ће препознати проблем и то поправити.
Колико је стара статистика у Србији, када су почели код нас да се врше пописи становништва, бележе здравствени подаци, пребројавају стабла воћака, шта се може сазнати из наших архива и „државописних књига”  за „Магазин” говори Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику.

1. Колико је наша статистика поуздана?

Ми имамо традиционално јаку званичну статистику. После Другог светског рата званична статистика бивше Југославије је већ почетком педесетих година испредњачила и задобила своје препознатљиво место у светском статистичком систему. Већ је тада од најзначајнијих међународних институција третирана као узорна статистика.

2. Када почиње модерно вођење података нашој земљи?

Модерна историја Србија од почетка устанака кроз 19. и 20. век била је истакнута по настојању да успостави и да води званичне статистике примерене европским. Тако је током 19 века од тридесетих година па надаље спроведено неколико пописа становништва и газдинстава. Статистичка служба основана је 1862 године. Али, ратови су прекидали континуитет статистичког рада, а промене државне територије нарушавале су упоредивост података из дугих серија.

3. Ако погледамо у богате историјске архиве шта је оно што бисмо могли истаћи као предност или као мана?

У периоду између два светска рата статистичка служба видно је напредовала, али су подаци најчешће били објављивани за целу земљу и бановине. Из тих разлога није било могуће издвојити податке за територију Србије, осим кад је реч о подацима из ређих издања, у којима су територијални распореди били дати за округе и срезове. Поред статистичких годишњака и статистичких публикација појединих управних установа, коришћени су исцрпне књиге пописа становништва и других пописа, од којих су неке имале приказе по историјским областима.

4.  Да ли су се у то време водили и подаци о платама, економији, газдинствима?

До Првог светског рата податке о надницама прикупљали су судови. Снимане су наднице за за копаче, косаче, зидаре и обичне надничаре. Статистику од 1920. до 1940. преузимају установе социјалног осигурања. Прикупљање података о кретању цена у Србији почело је у јулу 1862. и то за стоку и прехрамбене производе. Цене су прикупљане недељно, на пијачни дан, а прикупљали су их судски чиновници, оцењени као најпогоднији за овај посао.

6. Када су почели пописи становништва?

Вук Караџић је процењивао да је за време Првог српског устанка у Србији било око пола милиона становника, а то је чак шест пута више него пре стотинак година раније. У Србији је 1834 године извршен први општи попис становништва који је обухватио целу популацију. Тада се први пут поред пореских обвезника у кући пописују и војни обвезници чиме је омогућено да држава располаже подацима неопходним за вођење фискалне и војне политике. Пописано је око 668 хиљада становника.

После Берлинског конгреса спроведено је шест пописа међу којима су постојале знатне разлике у методама пописивања.

7. Да ли су и како временом усавршаване методе пописа?

Општи закон о попису становништва и домаће стоке од 1890 представља крупан преокрет у развитку српске статистике. По њену сваке пете године на дан 31. децембера пописује се становништво, а попис врше општински судови, помоћу својих пописивача, с тим што су државни службеници, наставници, свештеници и други писмени грађани били дужни да бесплатно врше попис ако их позову. У Србији је, наведимо као један од података и данас доступних, 1884. године било 325.000 кућа, а 1911. више од 445.000. Истовремено у овом раздобљу број становника нарастао је са 1.901.736 на 2.911.701, а природни прираштај износио је 14,7 промила, док је  закључених бракова 1910 било 30.420.

8. После толико година како данас видите статистику у Србији?

Званична статистика Републике Србије развијала деценијама у континуитету са статистиком бивше Југославије. Данас Републички Завод за статистику обухвата сва подручја званичне статистике, од економије, финансија, животног стандарда, животне средине, становништва, социјалне политике… Модерна статистика има своје петогодишње програме, а последњи је усвојен у јуну ове године. Актуелни план за 2014. и 2015. годину садржи 317 истраживања и развојних делатности од чега 247 припада Републичком заводу за статистику.

9. Каква је на овом плану сарадња са међународним институцијама?

Статистичари објављују редовна месечна и квартална саопштења, а велику помоћ и подршку имају од међународних статистичких институција посебно Еуростата–а , ММФ, Светске банке… Европска унија је обимним донацијама помогла развој статистике у последњој деценији, уложивши више од 30 милиона евра на спровођење великих пописа и других истраживања. Тако је било могуће спровести три велика пописа , 2011 попис становништва и попис привреде, и 2012 попис у области пољопривреде.

10. А статистика у будућности?

Истраживања у свету и подаци постају подлога за одлучивање не само у држави већ и у корпорацијама, готово свуда. Намеће се све више потреба за обједињавањем и употребом различитих врста података, али и већа употреба аналитике и коришћење различитих регистара Без статистике се не може разумети друштво, пре свега  његова садашњост, али и историјски подаци су драгоцени како би сагледали његов развој и лакше протумачили актуелна збивања.

-------------------------------------------------------------------------------

Анкете, предвиђања, процене...

– Истраживања у политици су увек у центру пажње јавног мнења, и по правилу, наилазе на велики одјек странака, њихових чланова и симпатизера. Али људи обично и с доста неповерења дочекују резултате истраживања и сумњају да су они намештени. Међутим, упркос раширеном мишљењу, свака агенција би јако волела да погоди изборне резултате јер би јој то донело углед и профит на тржишту, каже др Зоран Лучић, професор Математичког факултета у Београду који је до недавно радио за невладину организацију „Цесид“.

Предикције, односно предвиђања су најтежи део посла за једног истраживача јавног мњења јер се суочава са бројним проблемима.  Зашто. Разлога је више: много људи неће да каже шти мисли, зато се питања морају постављати паметно. Многи ће на пример рећи да су религиозни, али само мали број је заиста суштински религиозан, док остали поштују обичаје. Тако је и са политичким уверењима. Анкете се обично врше неколико недеља пре избора па је и то разлог који ограничава способност процене. Наравно, догађа се и да странка наручи истраживање какво јој одговара, а и изборни систем даје више посланика највећим странкама него што су освојили гласова.

Професор Лучић истиче да узорци морају бити случајни, ако би за нове изборе изабрали највернији узорак са претходних избора то би довело до потпуно погрешних процена

Ако имате шест и по милиона гласача у бирачком телу ако ви питате за мишљење њих хиљаду или две јако је компликовано уобличити њихове одговоре у неку квалитетну прогнозу. Зато истраживачи доста и греше јер је политика најтежа за испитивања. Много је једноставније радити истраживања тржишта, на основу којих произвођачи праве стратегију развоја одређеног производа, каже др Зоран Лучић.

Када је реч о попису наш саговорник истиче да немамо довољно развијене базе података и да у том погледу заостајемо за развијеним земљама. На пример у образовању средње школе немају сређене базе за све своје ученике и успех који су постигли. Код нас пописивачи уписују образовање и друге податке, али поставља се питање ко то проверава. У сређенијим државама ти подаци о свакоме већ постоје тако да се само донесе одлука да се одређеног дана сви подаци зауставе у одређеном тренутку и слију у једну базу и то се сматра пописом становништва.  Наравно, питање је како ће се сви подаци користити и да ли ће бити злоупотребе, али тамо где влада поверење између становништва и политике, то се тако ради, закључује наш саговорник

-------------------------------------------------------------------------------

Здравство

Здравствена статистика је пре Другог светског рата систематски прикупљала податке о кретању акутних заразних болести. Крајем 19 и почетком двадесетог века века смртност од рака била је 0,7 одсто а од туберкулозе чак 15 посто, док је од старачке изнурености смртност била 8,8 процената. Према статистичким годишњацима, смртност од туберкулозе је у периоду до Другог светског рата била у сталном порасту.  Показатељ слабе развијености здравствене заштите свакако је и ниска просечна старост умрлих, која је на пример у периоду  1896–1905 у просеку износила 23,05 година. Овако ниска  старост умрлих резултат је велике смртности одојчади у том периоду, наиме, просек је виши за осам година, уколико се искључи смртност најмлађе популације.