Нападнута слепа жена и њен пас водич

Председница удружења „Бели штап” новинарка Весна Несторовић и лабрадор Астор, први и једини пас водич за слепе у Србији, нападнути су из чиста мира средином недеље на стајалишту код Аутокоманде. Непознати мушкарац шутнуо је пса при изласку из аутобуса, а његову власницу засуо погрдним речима.

– Када је Астор предњим шапама већ закорачио на асфалт, тај човек га је ударио ногом. Мени је рекао да сам слепица и да ми је боље да нађем фрајера, него да ме шета „џукела”– прича Весна.

Овај инцидент она није пријавила полицији. Мушкарца није видела и једини опис који би могла да да органима реда јесте то да је он висок око метар и деведесет, да има дубок и храпав глас и да пљује кад прича. Свесна је да су те информације недовољне да се насилник пронађе.

– Невоља је у томе што сам била у средњем делу аутобуса. Да сам као и обично излазила на предња врата, довољно би било да штапом лупим о стакло и возач би ме заштитио. Сви шофери аутобуса и трамваја који пролазе кроз Улицу војводе Степе ме познају. Овога пута нису видели шта се десило, па нам нису помогли – каже Весна.

Астор који је прошао шестомесечну обуку да би се његова власница могла у потпуности ослонити на његове очи, уши и ноге, обучен је и да је брани. Весна није желела да пас буде још више повређен.

– Када га је тај човек шутнуо, чучнула сам и загрлила Астора како бих га умирила. Верујем да се на насиље не сме одговарати насиљем – објашњава она.

Слепа је, али изузетно способна и јака жена, бави се планинарењем и аикидом, па ко зна како би се грубијан провео да је она пристала да игра његову игру.

Целе наредне ноћи Весна и њен пријатељ ветеринар пробдели су над несрећном животињом. Срећом, Астор је био више уплашен него повређен. Након тог инцидента, пас се боји уласка у возила градског превоза, али возачи су срећом стрпљиви и увек сачекају да га власница убеди и уведе у аутобус или трамвај.

Астор је у Србију дошао у октобру. За његову куповину дато је 15.000 евра прикупљених током двогодишње кампање удружења „Бели штап”. Како у Србији нема ниједног лиценцираног инструктора паса водича, Астор, а касније и Весна Несторовић, морали су да прођу обуку у Словенији.