Кошнице без пчела

Вршац – Топле новембарске дане пчелари и у белоцркванском крају су искористили да преконтролишу стање „крилатих фармацеута” у кошницама. Многи су били непријатно изненађени, јер су испред лета (простор за слетање и полетање пчела) затекли угинуле пчеле, али их је још више узнемирило стање у кошницама. Налазили су матицу са само десет-двадесет пчела, иако су у тренутку зазимљавања ројеви били примерне бројности, са доста такозваних зимских пчела, које пчелињој фамилији обезбеђују континуитет.

У неким кошницама није било ни матице ни пчела, а у саћу је било довољно меда за зимску прихрану. Док неки ово стање приписују одложеном реаговању пчела на летошња претерано честа третирања усева и воћњака опасним хемикалијама, други, чак, тврде да се ради о непознатој болести.

Због недостатка новца за лабораторијска истраживања, овај велики проблем ће остати без правог одговора, иако је ове године у паши и након зазимљавања, у белоцркванском крају нестало више од 1.000 ројева. Нестали су чак и они најјачи и најбројнији.

– Ни испред кошница нисам затицао угинуле пчеле. Очигледно је да су напустиле дом и заувек нестале. Консултовао сам и старије и искусније пчеларе, али нико није имао одговор. У литератури сам својевремено прочитао да је могуће самоуништење фамилија, што се тумачи као реакција и револт пчела на човеков бахат однос према природи. Ништа није искључено, јер се све више, изгледа, неконтролисано запрашују усеви и воћњаци, а да не говоримо о „прскању” комараца – прича нам Антон Тони Стрнад, пчелар из Беле Цркве, који истиче да од 85 пчелињих фамилија, пчела има у још само 50 кошница.

Штета у пчелињаку је огромна. За протекла два месеца не само да је нестало тридесетак друштава, већ је десетак изгубио и летос, услед честих хемијских третирања сунцокрета и осталих култура.

Oчајан je и Жива Грујић, 60-годишњи пензионер из Банатске Суботице. Њему је од 350 пчелињих фамилија страдало 160. И то оне најјаче, које имају и велики долет. Каже да је због страдања пчела изгубио пет, шест тона багремовог, сунцокретовог и ливадског меда. Материјална штета премашује два милиона динара.

 – Требаће ми доста времена и новца да обновим пчелињак. Не рачунајући случајеве у којима су пчеле без објашњења нестале, ројеви су највише страдали због несхватљивог начина употребе хемијских средстава заштите. Не могу да схватим да у пољопривредним апотекама може ко год хоће да купи и две-три хиљаде литара најжешћег инсектицида, а да ником не мора то да правда. Кад би пчеле имале и гас-маске, не би издржале такво понашање човека. Посебно је ова година била критична, јер је владала велика суша, која је проузроковала разне болести на усевима, па су ратари и воћари, још чешће, користили хемију на своју руку – каже Грујић.

Овај пчелар са двадесетогодишњим искуством указује да је у белоцркванском крају и врабаца све мање, а да су запрашивања комараца често са неблаговременом најавом, „као да су пчеле стока, па могу у стаје да се утерају”. Истиче да је доживљавао стрес када је у смирај дана пред кошницама затицао гомиле угинулих вредница.

-----------------------------------------

Поља затрпана отпадом

До краја зимског сна, очекујем да ће ми страдати бар још педесетак ројева, јер су у зиму ушли невероватно ослабљени, са умањеном способношћу да произведу зимску пчелу. У неким кошницама сам чак и матицу затицао на лету: пошла је, јер у кошници није било више пчела, рекао нам је Жива Грујић, рекавши да је у пољима све више пластичног отпада, лешева угинулих животиња, празних канти од хербицида и инсектицида...