Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Košnice bez pčela

U belocrkvanskom kraju zbog nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava ili nepoznate bolesti stradalo više od 1.000 rojeva
Антон Тони Стрнад у свом десеткованом пчелињаку Фото Ј. Даниловић

Vršac – Tople novembarske dane pčelari i u belocrkvanskom kraju su iskoristili da prekontrolišu stanje „krilatih farmaceuta” u košnicama. Mnogi su bili neprijatno iznenađeni, jer su ispred leta (prostor za sletanje i poletanje pčela) zatekli uginule pčele, ali ih je još više uznemirilo stanje u košnicama. Nalazili su maticu sa samo deset-dvadeset pčela, iako su u trenutku zazimljavanja rojevi bili primerne brojnosti, sa dosta takozvanih zimskih pčela, koje pčelinjoj familiji obezbeđuju kontinuitet.

U nekim košnicama nije bilo ni matice ni pčela, a u saću je bilo dovoljno meda za zimsku prihranu. Dok neki ovo stanje pripisuju odloženom reagovanju pčela na letošnja preterano česta tretiranja useva i voćnjaka opasnim hemikalijama, drugi, čak, tvrde da se radi o nepoznatoj bolesti.

Zbog nedostatka novca za laboratorijska istraživanja, ovaj veliki problem će ostati bez pravog odgovora, iako je ove godine u paši i nakon zazimljavanja, u belocrkvanskom kraju nestalo više od 1.000 rojeva. Nestali su čak i oni najjači i najbrojniji.

– Ni ispred košnica nisam zaticao uginule pčele. Očigledno je da su napustile dom i zauvek nestale. Konsultovao sam i starije i iskusnije pčelare, ali niko nije imao odgovor. U literaturi sam svojevremeno pročitao da je moguće samouništenje familija, što se tumači kao reakcija i revolt pčela na čovekov bahat odnos prema prirodi. Ništa nije isključeno, jer se sve više, izgleda, nekontrolisano zaprašuju usevi i voćnjaci, a da ne govorimo o „prskanju” komaraca – priča nam Anton Toni Strnad, pčelar iz Bele Crkve, koji ističe da od 85 pčelinjih familija, pčela ima u još samo 50 košnica.

Šteta u pčelinjaku je ogromna. Za protekla dva meseca ne samo da je nestalo tridesetak društava, već je desetak izgubio i letos, usled čestih hemijskih tretiranja suncokreta i ostalih kultura.

Očajan je i Živa Grujić, 60-godišnji penzioner iz Banatske Subotice. Njemu je od 350 pčelinjih familija stradalo 160. I to one najjače, koje imaju i veliki dolet. Kaže da je zbog stradanja pčela izgubio pet, šest tona bagremovog, suncokretovog i livadskog meda. Materijalna šteta premašuje dva miliona dinara.

 – Trebaće mi dosta vremena i novca da obnovim pčelinjak. Ne računajući slučajeve u kojima su pčele bez objašnjenja nestale, rojevi su najviše stradali zbog neshvatljivog načina upotrebe hemijskih sredstava zaštite. Ne mogu da shvatim da u poljoprivrednim apotekama može ko god hoće da kupi i dve-tri hiljade litara najžešćeg insekticida, a da nikom ne mora to da pravda. Kad bi pčele imale i gas-maske, ne bi izdržale takvo ponašanje čoveka. Posebno je ova godina bila kritična, jer je vladala velika suša, koja je prouzrokovala razne bolesti na usevima, pa su ratari i voćari, još češće, koristili hemiju na svoju ruku – kaže Grujić.

Ovaj pčelar sa dvadesetogodišnjim iskustvom ukazuje da je u belocrkvanskom kraju i vrabaca sve manje, a da su zaprašivanja komaraca često sa neblagovremenom najavom, „kao da su pčele stoka, pa mogu u staje da se uteraju”. Ističe da je doživljavao stres kada je u smiraj dana pred košnicama zaticao gomile uginulih vrednica.

-----------------------------------------

Polja zatrpana otpadom

Do kraja zimskog sna, očekujem da će mi stradati bar još pedesetak rojeva, jer su u zimu ušli neverovatno oslabljeni, sa umanjenom sposobnošću da proizvedu zimsku pčelu. U nekim košnicama sam čak i maticu zaticao na letu: pošla je, jer u košnici nije bilo više pčela, rekao nam je Živa Grujić, rekavši da je u poljima sve više plastičnog otpada, leševa uginulih životinja, praznih kanti od herbicida i insekticida...

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Novak Kovačević
Овдје се ради о болести о којој се ништа не зна, тако да лабораторије не могу помоћи, врло је честа али то мали број пчелара износи у јавност. Мислим да се не може повезати са загађењима, ради се о нечем непознатом...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.