Живот са 1,9 долара дневно

Ангус Дитон, британски економиста и предавач на Принстону (САД), овогодишњи је добитник Нобелове награде за економију за анализу потрошње, сиромаштва и благостања. „Разумевање индивидуалних избора при потрошњи од кључног је значаја за креирање економске политике која промовише благостање и смањује сиромаштво“, образложила је награду шведска краљевска академија. Иако сматра да свет данас живи и дуже и квалитетније него у претходна два века, Дитон је оштар противник пребројавања сиромашних само једним, новчаним, аршином. Новац је тек једна од могућих мера квалитета људског живота, сматра нобеловац. „Политика” трагом Дитонове теме скицира размере сиромаштва у САД, Кини, Европи и Африци.

„Сиромаштво је много више од мањка пара у руци. Немаштина обухвата и оскудицу прилика за добар емотивни живот, за боље здравље и образовање, квалитетно слободно време...”, сматра британски професор Ангус Дитон (69), овогодишњи добитник Нобелове награде за економију.

Два америчка долара у ДР Конгу, Мјанмару, негде на Балкану или у САД, не купују исту количину или врсту хране, лекова или одеће, нити би они који располажу само том сумом за свакодневни опстанак њоме пазарили исту робу. Па ипак, та шачица новца за Светску банку је одскора мера да ли човек живи испод или изнад границе сиромаштва.

Тачније: 1,90 америчких долара.

Наиме, то је најновија дневна сума коју банка сматра новчаном мером преживљавања од Вануатуа до Русије или Свазиленда. Колико од 1990. године до овог септембра, ниво глобалне егзистенцијалне беде – мерен паритетом куповне моћи широм света – био је нивелисан на 1,25 долара.

Померање те границе образложено је потребом за ажурирањем података сходно најновијем извештају о глобалним променама паритета куповне моћи, објављеном 2014. године. Цртањем те нове границе сиромаштва, милиони живих људи испремештани су у нове статистичке колоне, од спорног значаја за скоро побољшање њихових живота.

Најпре Светска банка сматра да је број сиромашних на свету са милијарду људи у 2011. следеће године пао на 902 милиона. Ове године банка је процењивала да ће сиротиња бројати 835,5 милиона људи. Ревизијом границе сиромаштва испод ње је сада остало 702 милиона људи.

„Ово је најбоља новинска вест на свету”, ускликнуо је Џим Јонг Ким, председник Светске банке, почетком октобра уочи годишње конференције институције Бретон Вудс у Лими. „Екстремно сиромашних је данас мање од 10 одсто светског становништва. Ово је прва генерација која има шансе да искорени екстремно сиромаштво”, оценио је Џим Јонг Ким у престоници Перуа.

Подизање границе сиромаштва оставило је мањи број људи испод ње, али се зато у следећој статистичкој колони појавило нових 148 милиона људи!

Како стварно свет данас пребројава сиротињу? Док Светска банка тврди да у пустом сиромаштву данас живи око 702 милиона људи, УН агенција за храну ( ФАО) процењује да готово милијарду људи данас живи са мање од 1,25 долара дневно.

Шта водеће глобалне институције посвећене борби за бољи живот света раде са тим „нумеричким дијагнозама”? И како истовремено изгледа борба против беде у глобалној заједници где један одсто најимућнијих људи поседује половину светског богатства, како је прошле седмице проценила швајцарска „Кредит Суис”.

Професор Дитон оштар је противник бројања екстремно сиромашних, само једним, новчаним аршином. Сумњичав је према мотивима Светске банке када се упусти у тај процес и велики противник неодмереног „филантрокапитализма”.

„Усредсређивање на бројање људи који живе испод границе сиромаштва подсећа на потеру за једнорогом. Нисам сигуран да је за Светску банку мудро да се упушта у такав пројекат. Нешто ту подсећа на сукоб интереса. Наиме, једна од главних мисија Светске банке јесте борба против сиромаштва. Мислим да је у погледу сиромаштва ситуација данас боља него што се представља...”, истиче Дитон.

У књизи „Велико бекство: здравље, богатство и порекло неједнакости” (2013) Дитон истиче да свет данас живи и дуже и далеко квалитетније него у претходна два века.

Истовремено, Дитон сматра да је борба против беде сиромаштва морални императив који захтева далеко директнији контакт остатка света са егзистенцијално угроженима. Главни узрок сиромаштва милиона људи није недостатак средстава, већ лоша државна и глобална политика као и наметљиво насилништво богатих дародаваца. Новац не треба усмеравати само државама, већ директно заједницама у оскудици, које много боље од устоличених власти знају шта им треба за опстанак, вели Дитон.

Новац је тек једна од мера квалитета живота, убеђен је Ангус Дитон.