Рен: Србија близу, али...

Од нашег сталног дописника
Брисел 26. фебруара – Србија је веома близу пуне сарадње са Хашким трибуналом и потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању, а посебно је видљив напредак у том смеру у последњих пола године. Међутим, Србија мора да раскрсти са прошлошћу и изручи суду Ратка Младића – рекао је данас Оли Рен, eвропски комесар за проширење ЕУ, у оквиру јавне дебате о проширењу граница ЕУ, која је одржана у Француском институту за међународне односе у Бриселу.

Рен је поновио да су врата ЕУ и даље отворена за Србију, али да одлуку о приближавању Унији могу донети само политички лидери наше земље.

– Знам да је ово тежак тренутак за Србију, али уједно напомињем да је будућност Србије у Европској унији. ЕУ никада није јаче подржавала земље западног Балкана да приступе евроинтеграцијама. Заиста нема смисла затварати врата ЕУ, јер проширење граница Уније је питање проширења стабилности и економског просперитета. Трудимо се да мотивишемо Турску и све земље западног Балкана да нам се придруже што пре. Такође, све најбоље желим новој украјинској влади која ће, надамо се, извршити веома важне реформе. То је добро за Украјину, а добро је и за ЕУ и Русију – казао је, поред осталог, Рен у уводном обраћању, поменувши при том да је западни Балкан остварио видан прогрес ка евроинтеграцијама.

Говорећи о Косову, Рен је поновио закључке Савета министара ЕУ и истакао да је Косову место у Европи.

Одговарајући на питања грчке новинарке, како ће ЕУ реаговати на евентуалну одлуку грађана Републике Српске, ако буду затражили отцепљење од БиХ, и да ли је и њима место у ЕУ, Рен је нагласио да се „косовски случај” не може применити на РС, због Дејтонског споразума и поновио да је Косово „јединствен случај”.

Занимљив одговор Олија Рена уследио је после питања о легалности мисије Еулекс на Косову, уз образложење да је законски основ мисије базиран на фрагментима истргнутим из контекста Резолуције 1244 СБ УН и Хелсиншког завршног акта, а заправо није у сагласности са овим међународним актима.

– Милошевић (Слободан прим. а.) прекршио је одредбе Хелсиншког завршног акта о људским правима. Подсетићу да поред одредаба о територијалном интегритету, овај акт има део који се односи на људска права. Маршал Тито (Јосип Броз прим. а.) дао је током седамдесетих година пуну аутономију Албанцима на Косову, а Милошевић је то погазио. Својевремено је КГБ саветовао Леонида Брежњева да не потпише Хелсиншки завршни акт, управо због одредаба које се тичу људских права. Срећом СССР је тај акт потписао – објаснио је Рен, што је измамило осмехе већине од стотинак присутних.

Говорећи о капацитетима проширења ЕУ, после питања италијанског новинара, у којем је изражена скепса о могућностима ЕУ да апсорбује још чланова, Рен је казао да не мора свака држава да затражи чланство, али да ЕУ мора да размотри сваки захтев. Он је рекао да земље бивше Југославије нису задње двориште ЕУ, већ напротив.

Питање америчког новинара односило се на будуће границе ЕУ. Он је цитирао Ангелу Меркел, наводећи да је немачка канцеларка једном приликом рекла да су границе ЕУ политичке, а не географске.

– Шта ако Аустралија, Нови Зеланд или земље Латинске Америке затраже чланство у ЕУ?

– Када је реч о северним границама, ЕУ би волела да придружи Исланд, а Северни ледени океан је граница. На западу, то је Португалија, односно острва која се налазе у Атлантском океану. На југу, то је природно Медитеран. Предлог Марока да буде придружен Унији смо одбили. Е сад, на истоку је граница политичко-интелектуална, више него географска – казао је Рен, што је такође пропраћено смехом.