Страх од избора чува владу

„Не функционишемо ништа горе него раније.” Ова реченица једног од саговорника „Политике” из Владе Србије који је желео да остане анониман, најбоље описује стање које влада унутар кабинета Војислава Коштунице после председничких избора у Србији, али и после једностраног проглашења независности Косова и Метохије. Са овом оценом, у незваничним контактима, слажу се чланови владе из свих странака које је чине. Питање на које нико од њих нема одговор јесте колико дуго то може тако да траје.

Делимичан одговор на то питање дао је јуче потпредседник владе Божидар Ђелић. Гостујући у емисији „Кажипрст” Радија Б92, он је рекао да је политика Србије „и Косово и Европа” и да ће Демократска странка бити само у влади која је пуног капацитета и ради на свих пет принципа око којих је и формирана.

Подсетимо, тих пет принципа су одбрана територијалног интегритета Србије, односно борба за Косово и Метохију, европске интеграције, сарадња са Хашким трибуналом, борба против криминала и корупције и побољшање животног стандарда грађана.

Косово и европске интеграције, међутим, тренутно су теме које су бациле у други план све друге и које ће у највећој мери утицати не само на то како ће Влада Србије да функционише у будућности већ и колико ће дуго да опстане.

Косово или ЕУ

Док министри из редова Демократске странке и Г17 плус обавезно, у сваком наступу, уз заклињање на борбу за Косово и Метохију, наводе и „европску будућност” Србије, из редова „народњачке коалиције”, коју чине Демократска странка Србије и Нова Србија, акценат бацају само на битку за јужну српску покрајину. И из оба табора са извесним подозрењем гледају на то докле су спремни да иду њихови коалициони партнери у остварењу својих наума.

– Некако се не осећа јединство које је неопходно да остваримо у овом тренутку због Косова и Метохије. Плашим се да би до раздора у влади могло да дође првом приликом када би нам из Брисела понудили на потписивање неки папир – каже за „Политику” један од чланова владе из редова „народњака” који је желео да остане анониман. Он, наиме, сумња да би ДС и Г17 плус тада могли да искористе своју бројчану надмоћ у влади да би њихови министри надгласали колеге из ДСС-а и НС-а.

Опасности да се доспе у такву ситуацију свесни су и у ДС-у. Они су, међутим, уверени да исто то схватају и у Европској унији, те да никоме у Бриселу неће пасти на памет да уопште ишта и нуде Београду на потписивање, бар не у наредних неколико месеци.

– А и да нам понуде, не верујем да би ико овде био спреман да сад нешто потпише – каже саговорник нашег листа из Владе Србије близак ДС-у.

У ДС и Г17 плус процењују и докле би „народњаци” били спремни да иду у заоштравању односа са ЕУ у борби против сецесије Космета и упозоравају да не желе да Србија упадне у самоизолацију.

– Самоизолација и покушај да казнимо оне који су Србији нанели штету тако што ћемо нанети још већу штету грађанима ове земље није политика која има перспективу и ДС неће на то пристати. Акциони план је да се са државама које су признале једнострано проглашену независност Косова преиспитају односи. Повлачење амбасадора на консултације, то је све. Ништа друго није заједничка политика – рекао је јуче Ђелић за Б92.

Сличну је поруку послао и министар економије Млађан Динкић, оценивши да су тренутно, због решавања питања успостављања економског суверенитета на делу КиМ где живе Срби, европске интеграције у другом плану, али да ће пре или касније поново доћи у први план. Он је јуче на конференцији за новинаре додао и да влада и после нелегалног проглашења независности Косова мора да води рачуна о свим грађанима Србије где год живе и да је „сулудо да се сви пребацимо само на Косово и Метохију, а да заборавимо грађане у остатку Србије”.

Међу „народњацима” се, опет, може чути да никоме не пада на памет да гура земљу у изолацију, али и да се не треба поставити као да уласку у ЕУ не постоји алтернатива. У ДСС-у, наиме, као оптималну виде ситуацију да се Србија највише што је могуће приближи Европи, а пре свега њеним фондовима, јер би приступ њима знатно олакшао и убрзао развој земље, али без формалног уласка у ЕУ, за шта би било неопходно испунити одређене услове. Један од тих услова би, према њиховим проценама, био и прихватање нелегално проглашене независности Косова. Другим речима, жели се што више погодности за Србију, уз што мање обавеза према ЕУ.

Како сада ствари стоје, очито је да ће и једни и други настојати да што дуже одрже тренутну ситуацију, јер би свако таласање могло да доведе до пада владе и нових избора, који према проценама и аналитичара и људи по странкама, тренутно никоме из владајуће коалиције не би одговарали.

То значи да, вероватно, „народњаци” неће инсистирати на даљем заоштравању односа са земљама које буду признале независност јужне српске покрајине, док демократе и Г17 плус неће инсистирати на што хитнијем институционалном повезивању са ЕУ. О томе сведочи и јучерашња Динкићева изјава којом се умањује важност Прелазног политичког споразума, који је, према речима Димитрија Рупела, министра спољних послова Словеније, земље која председава ЕУ, и даље на столу и спреман за потписивање. Он је, наиме, рекао да је „Србији пре свега важан Споразум о стабилизацији и придруживању који је суштинског карактера, а Прелазни споразум је политички и није безначајан, али ССП има далеко већу важност”.

Динкић је додао и да ће Србија потписати ССП када јој буде понуђен, подсећајући да је сагласност о томе у влади постигнута још у децембру, када је ССП парафиран. У овом тренутку, казао је Динкић, због противљења Холандије и Белгије не можемо да потпишемо ССП, додајући да су „сада све то хипотетичка питања”.

На немогућност потписивања Прелазног споразума указао је јуче и Ђелић, додуше са аргументацијом сличном оној која стиже из ДСС-а, да то не долази у обзир када ЕУ шаље своју мисију на Косово, без одобрења Савета безбедности УН. И он је, међутим, поново указао на потребу да Србија до краја године добије статус кандидата за ЕУ, да до тада буду укинуте визе и да земља почне да добија структурне фондове за регионални развој.

Нико од њих, међутим, сада није објаснио због чега дижу руке од споразума који је умало довео до пада владе, и који су управо Ђелић и шеф дипломатије Вук Јеремић, још пре него што је било и познато шта у њему пише, окарактерисали као „историјски”. Криза је тада решена тако што су из саме ЕУ одлучили да своју понуду за потписивање повуку када су видели да у Београду нема јединства око тога.

То, опет, не значи да ће сви послови на европским интеграцијама престати. Напротив, радиће се и на сталном унапређеном дијалогу са ЕУ и на питању либерализације визног режима, о чему ће већ идуће недеље бити речи у Бриселу.

Ситуација би могла да се промени у мају, после одржавања локалних избора, уколико у међувремену не дође до неког лома који би изазвао расписивање ванредних парламентарних избора. Они, међутим, у овом тренутку, према процени Марка Благојевића, програмског директора Центра за слободне изборе и демократију, не би одговарали никоме из владајуће коалиције. Демократе, иако је њихов лидер Борис Тадић недавно победио на председничким изборима, са освојених 2.300.000 гласова и добио око четири милиона евра из буџета, не желе изборе јер би, поред осталог, у тренутној ситуацији централне теме кампање биле Косово и ЕУ. То значи да би својим бирачима морали да објасне због чега тренутно „праве паузу” на путу евроинтеграција, што им је, иначе, била основа Тадићеве кампање, и судбину Косова стављају на прво место.

Локални избори као тест

Демократској странци Србије, пак, избори сада не би одговарали, јер су „објективно, доживели тежак ударац на председничким изборима”. То би се, међутим, могло променити у наредних неколико месеци. Према Благојевићевим речима, ДСС је направио одличан маневар и искористио нелегално проглашење независности Косова да се постави као стожер националног јединства и окупи све странке око себе. Тиме је, истовремено, у доброј мери учинио да недавна Тадићева победа изгледа као нешто што се догодило пре неколико месеци, а не пре три недеље.

Избори би, донекле, могли да погодују Српској радикалној странци и Либерално-демократској партији. Проблем радикала је, међутим, у томе што су се поприлично истрошили у кампањи за председничке изборе и питање је колико би новца могли да уложе у нову кампању.

Локални избори могли би, како оцењује Благојевић, да представљају тест снаге одређених партија, али и то би у највећој мери зависило од тога које би теме доминирале у кампањи на локалном нивоу.

– Уколико би се и на локалним изборима говорило о Косову и ЕУ, то би могло да укаже на међусобни однос партијских снага на нивоу републике. Уверен сам, међутим, да ће се странке у кампањама трудити да се баве оним што и спада у надлежност локалних самоуправа – каже Благојевић додајући да не верује да ће се у Србији поновити ситуација са локалних избора у Црној Гори из 2002. када се главна битка водила око тога ко је за независну Црну Гору, а ко за заједничку државу са Србијом.