Драгуљ недоступан туристима

Ниш – На само 15 километара од Ниша, налази се једна од најдужих и најлепших пећина у Србији: реч је о Церјанској пећини, знаној и под именом Провалија, према реци која у њу понире.

– У сарадњи са италијанском невладином организацијом „Копи” урађена је презентација културно-историјског и природног наслеђа Ниша и Церјанска пећина је по својим туристичким потенцијалима на том попису високо котирана.Чинимо све како бисмо заинтересовали потенцијалне инвеститоре и како би убрзали њено отварање за посетиоце – каже за „Политику”, председница Туристичке организације Ниша Светлана Стојковић.

Више пута је у Нишу најављивано да ће бар првих 500, од укупно 6.025 метара до сада истражених канала, бити доступно за туристе. Сада постоје изгледи да се уради и нешто конкретно, будући да је Министарство за заштиту животне средине издвојило четири милиона динара, а у јуну би требало да почну радови на уређењу Провалијске реке и изградњи стазе од локалног пута до улаза у пећину.

Осим спелеолога, пећину су 1998. имали прилику да виде и заинтересовани новинари, захваљујући инжењеру у пензији Владимиру Захаријашевићу који је, као најбољи познавалац Церјанске пећине, упорно покушавао да објасни какве би користи Ниш и цео овај крај могао да има од туризма чија би окосница била овај природни драгуљ.

Пећина је први пут истраживана 1976. године (настављено током деведесетих), када је улаз проширен минирањем, али се камење протеклих година поново урушило, па се мора пузити двадесетак метара да би се доспело до пространих пећинских одаја. По пролазу кроз улазни канал, стиже се до система ходника и дворана просечне висине 15 метара и ширине од два до 20 метара. Уз чудесну игру боја и облика, кречњачког накита, сталагмита и сталактита, лепотом се издваја посебна врста хелактита, такозвана пећинска ружа, која не постоји ни на једном подземном локалитету у Србији.