Како лекари крију своје грешке

Више од осам година прошло је од смрти трогодишње Ање Граховац и од покретања судског поступка против лекара осумњичених да су одговорни за девојчицину смрт. Осам година, њена мајка Ивана и отац Александар чекају да суд утврди да ли је и ко од лекара који су учествовали у операцији направио грешку која је њихову трогодишњу мезимицу коштала живота.

Пред Вишим судом у Београду сутра би требало да буде настављено суђење четворици окривљених за Ањину смрт.

– После оволико времена правда је, ако је и буде, изгубила сваки смисао. Не знам тачно ни колико је судија промењено до сада. Можда то, само по себи, не би представљало проблем да због тога поступак сваки пут не креће из почетка. Проблем је и са вештацима. Дешавало се да, иако су сви позвани, неки од њих не дођу. Онда се опет заказује нови претрес – каже за „Политику” Александар Граховац.

До краја године судија је заказала три претреса. Отац не зна да ли то значи да ће сада судија коначно пресудити.

– Лекари штите једни друге. Цео случај се разводнио. Неки од окривљених су у пензији. Не могу да им одузму дозволу за рад, не могу им ништа. Расплинула се прича у смислу да се утврђује да ли је постојала дозвола за увоз апарата који је коришћен током операције. Ваљда је битно да ли је апарат радио или не – огорчено каже Александар.

Мала Ања отишла је 21. маја 2007. на рутинску операцију катаракте у приватној болници „Перфекта”, али су хируршку интервенцију обавили лекари ординације „Илић”. Девојчица је после интервенције пала у кому због недостатка кисеоника, а преминула је 4. јуна 2007. Хапшења осумњичених почела су 22. јуна 2007. године.

За тешко дело против здравља људи са клинике „Перфекта” оптужени су доктори Дејан Милутиновић (46) и Станоје Глишић (75), а са клинике „Илић” офталмолог Божидар Илић (76). Сервисер апарата за кисеоник Милан Васиљевић (78) оптужен је за помагање у извршењу кривичног дела.

Поступак против окривљених за смрт Ање Граховац, нажалост, није једини који траје толико дуго. Као по правилу, суђења осумњиченима за „лекарску грешку” трају годинама. Некада и дуже него што је пацијент живео.

Према речима „Политикиног” саговорника из суда, проблем представља поступање вештака, то што они суду неблаговремено достављају своје налазе и мишљење. Када би се поштовала решења предвиђена Законом о вештацима тај проблем би био решен. Суд је у обавези да најмање једном годишње анализира рад вештака и да евентуалне примедбе предочи Министарству правде. Образложен предлог за разрешење вештака због нестручног, неуредног или несавесног вештачења може да поднесе суд, органи који воде поступак, то јест странка или други учесници у судском и другом поступку.

Адвокат Дејан Ћасић, заступник оштећених, али и лекара у „медицинским” судским процесима, сматра да је „лекарска грешка” тешко доказива и да судски поступци дуго трају због непостојања протокола лечења.

– Основни проблем је што не постоје протоколи лечења који морају да се поштују и на основу којих би тачно могло да се утврди да ли је неко починио грешку током лечења пацијента. Тим правилима је јасно утврђено шта лекар мора да предузме. Она постоје у богатим земљама, а претпостављам да у нашој неће бити још дуго уведена јер су скупа. Код нас постоји обичаји добре праксе што је нижи степен од протокола, а некада они нису довољни. У земљама англосаксонског система имате правила шта је лекар дужан да уради када му се јави пацијент са одређеним тегобама и онда је лако доказати лекарску грешку. У овој ситуацији, испада да некоме у нашој земљи одговара да нема протокола јер ће се лекар увек бранити речима: „Ја сам имао добру намеру и нисам сумњао да је требало да учиним још неку додатну анализу”. Ми имамо ситуацију да су вештаци истовремено и вештаци и активни лекари. У нашој земљи је већина лекара изузетно добро образована и савесна. Зато их не би требало поистовећивати са лошим колегама којих има, као и у свакој другој професији – сматра Ћасић.

Он напомиње да треба имати на уму и да су свугде у свету лекари привилегована професија, па би због тога она морала да сноси и већи степен одговорности. Јер, наглашава Ћасић, лекарске грешке скупо коштају.

----------------------------------

За четири године 800 пријава Суду части

Весна Јовановић, директорка Лекарске коморе каже за „Политику” да судски поступци морају да буду бржи јер се одуговлачењем суђења окривљеним лекарима обесмишљавају и право и правда.

– Не бих се сложила са тврдњама да у поступању вештака има манипулативних радњи. Некада се, верујте ми, дешава да се вештак не појави на послу зато што је цео дан на суђењима. Не браним вештаке, само указујем на чињенице. Такође, не слажем се са тврдњом да се лекари међусобно штите. Већина њих поступа по савести – каже Јовановићева.

За четири године колико постоји Суд части Лекарске коморе покренуто је око 800 поступака против лекара.

– Суд части ради по правилима управног поступка, а у таквим поступцима рок застаре је две године. Поступак против лекара може да се покрене најдуже годину дана после учињеног дела. Управо из ових разлога, разматра се могућност да убудуће Суд части поступа по правилима кривичног или прекршајног поступка – објашњава директорка Лекарске коморе.