Економија упркос дипломатији

После прекјучерашњег сусрета у Београду са фаворитом на председничким изборима у Русији Дмитријем Медведевим, премијер Војислав Коштуница је рекао да неће бити нормализације односа са државама које су признале Косово све док не пониште ту одлуку. Истог дана портпарол његове Демократске странке Србије изјавио је да нећемо прекинути економске односе ни са ким, те да се страни инвеститори могу осећати безбедно у нашој земљи. А јуче су и вицепремијер Божидар Ђелић (ДС) и министар економије Млађан Динкић (Г17 плус) слали поруке у јавност да су сви инвеститори, из било које земље да долазе, и више него добродошли у Србију.

Да ли је оно што су рекли Динкић, Ђелић и Андреја Младеновић у супротности са ставом који је у име Владе Србије изнео Коштуница,

oдносно да ли ће се фирме и банке, које су страдале у нередима 21. фебруара после великог митинга „Косово је Србија” у организацији Владе Србије, водити оним што је рекао српски премијер или ће пре послушати речи његових сарадника? Ниједна од њих (још) није најавила повлачење са српског тржишта.

Министар Динкић, који је и лидер Г17 плус, међутим, јуче је навео да је у последњој седмици отказано неколико страних инвестиција, прецизирајући да је неколико италијанских фирми дало налог адвокатима да продају раније купљену земљу, чиме су одустали од „гринфилд” инвестиција. Он је навео и да је отказана за јуче најављена посета представника „Џенерал моторса” крагујевачкој „Застави”.

Изјаву премијера Коштунице да нема нормализације односа са земљама које признају Косово, Динкић схвата као дипломатски притисак.

„Важно је да се одвоји дипломатски напор од онога што раде економски ресори у влади, јер Србија мора да настави да живи. Уколико на улицама Србије буде ред и мир апсолутно ће инвеститори наставити да улажу”, истакао је Динкић.

И др Радмила Накарада, ванредни професор на Факултету политичких наука, слаже се са оваквом оценом, истичући да ће улагачи пре да размишљају о унутрашњем миру и законодавној сигурности него о значењу повлачења амбасадора. „Ако се не погоршавају унутрашње прилике, нема нестабилних токова, него се влада усредсреди на дугорочну стратегију развоја и борбе за сопствену позицију, не видим да ће страни инвеститори бити обесхрабрени неким дипломатским акцијама Србије”, каже Накарада.

Извесно је да је Влада Србије далеко од предузимања мера каквом је, на пример, Судан „казнио” Данску због поновног објављивања карикатура пророка Мухамеда. Како је Танјуг јуче пренео, Судан је председничким декретом забранио увоз робе из Данске, али за сада није потпуно јасно у којој мери би досадашњи обим трговине те две земље могао буде угрожен том наметнутом забраном.

Страни инвеститори који желе да улажу у Србији, на срећу, немају никаквих формалних препрека за то. А многи нису ни обесхрабрени као Италијани које је Динкић поменуо. Аустријски „Капш”, компанија специјализована за телекомуникације и информациону технологију, објавио је јуче да је основао предузеће у Србији. А „Крафт”, једна од највећих светских компанија за производњу хране, пре неколико дана је најавио да ће до краја идуће године у Србији направити регионални центар за државе бивше СФРЈ и Албанију, а да ће до јула ове године преселити централу из Беча у Београд. Грци су, подсетимо, у петак купили београдски хотел „Ексцелзиор”.

Рекло би се, дакле, да стране инвеститоре нису „заболели” први потези Владе Србије у одговору на признавање једнострано проглашене независности јужне српске покрајине. Колико дуго, међутим, могу паралелно да функционишу позитивни економски токови у атмосфери затегнутих дипломатских односа?

Др Борис Беговић, ванредни професор на Правном факултету у Београду, сматра да то јесте изводљиво на кратак рок, упозоравајући да мора „страшно прецизно да се води политика”. Како је објаснио, то значи да не сме да се догоди оно што се догодило пре неки дан – да са мејла државног секретара за Косово и Метохију Душана Пророковића у јавност оде порука којом се позива на бојкот страних компанија. Или, да се, рецимо, прети трговинским санкцијама, додаје Беговић. Према његовим речима, таква прецизна политика може да стабилизује стање, уз услов, наравно, да се не иде даље у заоштравању.

– Тешко је у овом тренутку оцењивати шта ће се дешавати на дужи рок. Наиме, поставља се следеће питање – које је стратешко опредељење ове земље? Србија треба да одлучи о својој будућности. Ако ова земља даље иде путем који је у вези са успостављањем пуне тржишне привреде, заштите приватних својинских права, владавине права, онда ће долазити инвеститори. Оно што је била предност, рецимо, Бугарске и Румуније јесте то што је њихово јасно опредељење за улазак у ЕУ инвеститорима давало одређену сигурност да ће те земље и даље да иду ка осигуравању владавине права и тржишне привреде, ка нечему што њима одговара – истиче Беговић.

Оцењујући да је замисао Србије да се дипломатским акцијама искаже једна озбиљна врста протеста против кршења међународног права, а да се међусобни односи не наруше у потпуности, др Накарада указује да је „и најлогичније да се у сфери економије, као сфери обостраних интереса, задрже мостови који би у перспективи могли да буду основа за нормализацију нарушених политичких односа”.

– Приватне компаније требало би да послују независно од државних упутстава или међудржавних неприлика – истиче Накарада. Она сматра да није превише вероватно ни да би неке државе могле да траже од својих компанија да се повуку из Србије нити да би их те фирме, ако се то деси, послушале, ако у Србији виде свој економски интерес.

Пример да економски односи могу да се развијају независно од политичких имамо у не тако далекој прошлости – после признања ДР Немачке, СФРЈ и СР Немачка нису имале дипломатске односе, али су Југословени у великом броју ишли да раде у Западну Немачку, као што су и немачки туристи хрлили на Јадран.

Према речима професора Беговића, међутим, ондашње прилике и ситуација у којој је сада Србија нису баш за поређење. Онда, како објашњава, није било никаквог анимозитета, него су и сами Немци, водећи се чувеном Холштајновом доктрином, рекли: „Извините, ми морамо да прекинемо дипломатске односе да бисмо били озбиљна нација”.

Може ли, међутим, Србија сада да каже то исто? На ово питање Беговић узвраћа: „А да ли ћемо ми тиме себи нанети већу штету? Мислим да хоћемо”.

Радмила Накарада, пак, наводи пример Тајвана, који је спорна територија за Кину. И после заоштравања њихових међусобних односа (Кина је донела закон којим се дозвољава војна интервенција ако Тајван прогласи независност), њихови економски односи су напредовали. Тајванске компаније имају своје огранке у Кини, нарочито око Шангаја, а огроман је раст укупне трговинске размене. То је, по речима Радмиле Накараде, пример да економија има своју сопствену логику.

Биљана Баковић - Јелена Церовина

-----------------------------------------------------------

Ђелић: Апсолутно јединство владе по питању инвестирања

Србија је отворена за домаће и стране инвестиције, јер је то у њеном националном интересу, због чега ће влада обезбедити стабилне и предвидиве услове привређивања, изјавио је јуче потпредседник владе Божидар Ђелић.

„У буџету Србије је зацртано да очекујемо три милијарде евра инвестиција, понајвише страних, и уколико не добијемо тај износ то значи да ће живот у Србији бити лошији”, указао је Ђелић у изјави новинарима у „Сава центру”, где је присуствовао скупу о стратешким правцима руралног развоја у Србији.

Он је додао да је у овом моменту присутна бојазан свих инвеститора и да у томе нема разлике између домаћих и страних, јер је свим инвеститорима потребна извесност.

Према његовим речима, у влади постоји апсолутно јединство по питању инвестирања у Србију и она ће обезбедити стабилне и предвидиве услове привређивања у земљи.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Аустријска амбасада препоручила Атеку да улаже у Србију

Амбасада Аустрије у Београду препоручила је компанији Атек, која је потписала уговор о куповини Рударско-топионичарског басена (РТБ) Бор, да настави пословање у Србији, изјавила је јуче Тијана Јочић, трговински аташе у тој амбасади.

Она је казала да је Атек тражио мишљење од аустријске амбасаде, која је тој компанији саветовала да дође у Србију и да нема разлога да зауставе пословне планове. „С наше стане, убеђени смо да ће Атек наставити реализацију пројекта у Србији”, рекла је Јочићева.

Према њеним речима, инвестиција Атека би могла да охрабри долазак и мањих аустријских компанија, али и великих које су већ делом ушле у Србију. „После демонстрација и политичких збивања у Србији, ситуација се доста смирила” рекла је она додајући да ће се економска сарадња Аустрије и Србије и даље добро развијати.

Она је казала да је интерес аустријске стране доста велик, и да ће, иако су у последњих неколико дана били забринути, наставити пословање у Србији. „Аустрија је у Србију од 2000. године уложила 2,1 милијарду евра и отворила 20.000 радних места”, навела је Јочићева, додајући да у Србији послује преко 280 аустријских фирми.

Бета