Струја из отпада за 50.000 домаћинстава

Србија би после евентуалног потписивањем споразума са кинеском компанијом заинтересованом за изградњу електране на отпад могла да добије нове киловате буквално из ђубрета. Управо је то најавио пред полазак у Кину министар енергетике Александар Антић, додавши да ће се посета искористити и за договор с кинеским партнером о почетку градње новог блока термоелектране „Костолац Б” за коју је кредит раније одобрен. Тиме би Србија после више деценија добила први нови енергетски објекат – термоелектрану снаге 350 мегавата.

Упитан, шта ново постројење, које би за производњу струје користило отпад, значи за Србију и укупну енергетску стабилност земље, Слободан Ружић, доктор електротехничких наука и бивши саветник министра енергетике, каже, да је то добра вест за нашу земљу. Али, више из еколошких, него из енергетских разлога.
– Иако се не знају детаљи споразума, који, како је најављено, треба да буде потписан у Кини, претпоставља се да је реч о комуналном отпаду кога највише има у Београду. Нема друге тако велике локације у Србији, као што је престоница где би могло да се сакупи толико комуналног отпада које би било исплативо прерађивати и добијати струју, каже он.

Количине отпада знатно су се повећале као последица пораста становништва и производње хране, а тиме су порасле и депоније отпада које покривају велике површине земљишта.

Коришћењем овог комуналног отпада струјом би могло да се снабде између 45.000 и 50.000 домаћинстава, што није занемарљиво, будући да немамо довољно струје. Напротив, каже Ружић.

– Проблем производње струје из отпада је у њеној високој цени за наше прилике. Прописана подстицајна откупна цена струје произведена на овај начин је 8,57 евроценти (садашња производна цена струје из воде и угља је око пет-шест евроценти). Цени струје из отпада треба додати и трошкове допремања тог материјала, што значи да би коначна цена киловата могла ићи и до 12 и 13 евроценти, објашњава наш саговорник.

Србија се, без обзира на то обавезала да ће као члан Енергетске заједнице испунити захтеве ЕУ и имати у производњи струје и зелене киловате, било из сунца, ветра, биомасе или отпада, каже он и додаје да је за сваког потенцијалног инвеститора, па и за кинеског, најважнија гарантована откупна цена.

Пракса је земаља које отпад користе за производњу струје, како би се смањиле депоније, да уводе нижи порез за прерађиваче секундарних сировина, јер се тиме смањују количине отпада и штити животна средина. Суштина је да се извори загађења искористе као реактори, јер садрже гасове неопходне за производњу енергије, а тиме онемогући њихово сливање у реке.

Формирањем регионалних депонија које би постале трајно извориште струје ове количине електричне енергије би се укључиле у постојећу електричну мрежу, чиме би се побољшале резерве струје.