Паори неће стићи до Београда

Чланови Асоцијације пољопривредника и удружења паора из Војводине, незадовољни предложеним изменама Закона о пољопривредном земљишту, покушали су јуче да стигну до Београда, али их је у томе спречила полиција. Већина трактора је заустављена на путевима, а неки нису успели ни да напусте територију своје општине и остали су блокирани у Зрењанину, Змајеву, Новој Црњи, Кикинди...

Пољопривредници који су тракторима из Зрењанина, Житишта и Нове Црње кренули за Београд пробили су полицијску блокаду на путу у Стајићеву, али су их полиција и жандармерија зауставиле на изласку из Ченте. И сељаци из Змајева и Нове Црње успели су накратко да пробију блокаду, која се налазила у селу, али ни они нису далеко одмакли, јер их је полиција брзо сустигла и зауставила.

Генерални секретар Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш изјавио је да разуме да не могу сви незадовољни сељаци тракторима да уђу у Београд јер би то довело до колапса саобраћаја у главном граду. Он сматра да паори имају право да изнесу захтеве и незадовољство у Београду и да би можда било решење да полиција омогући да неколико њих дође и своје захтеве поднесе у Скупштину Србије.

Овај предлог, међутим, није прихватљив паорима из Војводине. Они инсистирају да у Београд дођу или сви или нико.

„Свако од нас ради свој посао. Ми се боримо против усвајања Предлога закона којим би наша деца остала без хлеба, а полиција извршава наређење и спречава нас да дођемо до Београда. Најважније је да се ми разумемо и да нема инцидената”, рекао је Милован из Зрењанина.

Стеван Радованчев из Удружења пољопривредника Зрењанина рекао је за агенцију Бета да пољопривредници очекују да њихови представници оду на преговоре са надлежнима, како би се закон о пољопривредном земљишту, који је у скупштинској процедури, повукао и направио нови. „Овакав закон некоме одговара, а када се земља прода и подели онима којима је некада одузета неће нам ништа остати”, рекао је Радованчев.

(Фото Бета/Д.Ч.)

Председник Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш залаже се да Предлог закона буде повучен из процедуре и да се изради нови, јер како наводи, садашњи је толико штетан да је приморао пољопривреднике да изађу са паролама: Не дамо земљу странцима и тајкунима.

„Не можемо и нећемо допустити да се 30 одсто земље које ми обрађујемо да некоме ко има пуно пара без конкурса и прецизних критеријума, под изговором да ће унапредити сточарство и подићи конкурентност. То је велика превара и обмана и од почетка смо били против тога”, истакао је Киш.

Снежана Богосављевић-Бошковић, министар пољопривреде каже да се новим прописом уводи ред у земљишну политику. Министарство је спремно да прихвати сваки амандман који буде у духу побољшања квалитета предложених измена закона.

Она наводи да готово 330.000 хектара земљишта не уђе у годишње програме локалних самоуправа за издавање у закуп, а од онога што уђе у закуп, око 240.000 хектара не буде излицитирано. „Долазимо до невероватних података да се око 600.000 хектара државног пољопривредног земљишта не користи или се користи на недозвољен начин. Ако имамо у виду да је просечна цена закупа 189 евра по хектару, лако је закључити да држава губи више од 110 милиона евра годишње само по овом основу”, рекла је министарка.

Она је оценила да су у припреми тог закона били, како је указала, као никада раније, укључени сви заинтересовани који су имали прилику да кажу своје мишљење. Министарка каже да ће последњу реч о закону дати посланици Скупштине Србије, а да очекује „конструктивну расправу”. „Све што се буде поднело у виду амандмана, а што буде могуће, ми ћемо свакако бити спремни да усвојимо – оно што буде у складу и у духу побољшања квалитета предложеног закона”, рекла је Богосављевић-Бошковић.