Исидора Секулић краси Топчидерску звезду
У име Фонда „Исидора Секулић” неколико речи о најобразованијим женама свога времена казао је и Ратко Адамовић, председник фонда.
– Исидора је годинама била спотицана, али и даље траје. Бити прва жена у САНУ није била шала, као што није било једноставно ни бранити докторску дисертацију из филозофије у 22. години и то у Немачкој – подсетио је Адамовић, додајући да је баш пре пола године грчки издавач усред кризе у тој земљи затражио од фонда и општине дозволу за објављивање њене књиге „Ђакон Богородичине цркве”.
Једна од најумнијих и најобразованијих жена свог времена, српска књижевница Исидора Секулић (1877–1958), добила је споменик на Топчидерској звезди. Бронзано обележје у природној величини, постављено на постамент, свечано је откривено у парку надомак улица Андре Николића и Петра Чајковског на Сењаку, у близини куће где је књижевница провела део живота. Дело је урадио вајар Здравко Јоксимовић.
– Можда се неко сада запита у каквој су вези општина Савски венац и Исидора Секулић. Има и оних који не знају да је наша велика списатељица оставила општини на старање ауторска права на своја дела. Зато је и основан фонд који носи њено име. Трудимо се да испуњавамо њено завештање, што није велика обавеза, већ је част – поручио је Душан Динчић, председник општине Савски венац.
У знак сећања на Исидору Секулић у главном граду до сада није подигнут споменик, сем бисте постављене испред истоимене основне школе у Улици Гаврила Принципа. Овог лета она је, нажалост, украдена. Пошто је Исидора Секулић радила и на Вишој девојачкој школи у Панчеву, житељи овог града су јој се одужили постављањем спомен-плоче, али тек 80 година по њеном одласку из Панчева.
Академик Љубомир Симовић приметио је да постоји нешто парадоксално у вези са откривањем споменика.
– Парадоксално, у односу на оно што је Исидора Секулић у последњој вољи наложила. Њена жеља била је да јој се леш завије у чаршав из домазлука, положи у најпростији чамов сандук и спусти у сиротињску раку по реду на гробљу. Без аранжиране сахране, без говора и венаца, без новинских чланака. Да ли ми данас откривањем овог споменика изневеравамо њену последњу жељу? Не. Овај споменик не подижемо и не откривамо зато што је потребан њој, већ нама, да нас подсети на савете, упозорења и знања, као што је она то оставила у својим књигама – поручио је Симовић.
Књижевница је за собом оставила дела сабрана у 12 томова која су нашу литературу учинила стилски лепшом, тематски разноврснијом и мисаоно богатијом. Књижевној каријери претходио је педагошки рад – дуго је радила као наставник у школама у Панчеву, Шапцу и Београду. Последње две деценије живота провела је у Београду.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
