Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Банатски Двор за тромесечну сигурност

Ако дође до прекида дотока гаса преко Украјине не бисмо требали да имамо проблема у снабдевању тим енергентом
Банатски Двор за тромесечну сигурност
Банатски Двор има залиха гаса за наредна три месеца (Фото Србија гас)

Руски гасни гигант „Гаспром” обуставио је јуче даље испоруке гаса Украјини, јер Кијев није платио авансну испоруку тог енергента. Тако ће остати све док нова уплата не стигне, изјавио је председник Управног одбора „Гаспрома”, Алексеј Милер, упозоривши да одбијање Украјине да настави куповину руског гаса ствара озбиљан ризик за безбедан транзит гаса ка Европи.

Србија неће имати проблема
У Србији и поред упозорења из „Гаспрома”, да би овај прекид испоруке могао бити проблем за Европу, па и за нашу земљу, ипак влада оптимизам, па Зорана Михајловић, потпредседник владе, изражава уверење да Србија неће имати проблема у снабдевању гасом.– Као и прошле и претпрошле године, када је било назнака проблема у вези са енергетском безбедношћу Србије, влада ће водити рачуна да осигура добру снабдевеност. Припремали смо се раније, а и сада то радимо. Имамо подземно складиште гаса. Сигурна сам да, у смислу снабдевања, неће бити никаквих проблема, категорична је она.

Украјински „Нафтогас” јуче пре подне преузео је све претходно плаћене количине гаса, а и пре почетка највеће зимске потрошње, почео је активно да преузима гас из својих подземних складишта, која још увек нису довољно напуњена, рекао је Милер.

Јуче се огласио и званичан Кијев наложивши државној компанија да престане с куповином руског гаса. Украјина се нада да ће испоруке стизати из ЕУ, јер је у првих шест месеци 2015. из европских земаља увезено скоро двоструко више гаса него из Русије. Реч је о количини од 6,3 милијарде кубних метара.

 Рачуница је једноставна, гас из ЕУ је за Украјину јефтинији од оног којег купи директно од Русије.

Русија и Украјина, постигле су, иначе, 26. септембра договор о снабдевању Украјине гасом током предстојеће зиме и то после вишемесечних преговора уз посредство Европске уније, чиме се обезбеђују испоруке Украјини до марта идуће године. Од тада је, међутим, Украјина само једном платила аванс за гас.

Око 15 одсто гаса потребног Европи иде преко територије Украјине, а с обзиром на то да је ЕУ била посредник у спору две стране, реално је очекивати да ће ЕУ и овог пута уместо Украјине платити гас, каже Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије.

Упитан како коментарише последње најаве Кијева да ће наћи јефтинији гас од руског и да више неће куповати гас од „Гаспрома”, Вулетић каже, да је то одлична вест, само не зна одакле ће стизати тај други гас када га осим Русије и Норвешке нико нема за продају. Русија годишње Европи испоручи око 160 милијарди кубика гаса.

– Украјинци могу евентуално из Америке да купује течни природни гас, само ће им то бити још скупље, каже Вулетић.

У случају најгорег сценарија, дакле, да Украјина не пропусти ни кубик гаса за Европу, јер све иде преко једне једине цеви, Србија на залихама има гаса за наредна три месеца. И то под условом да не буде цича зима и да се гас троши само за приоритете – болнице, школе, обданишта, становништво.

У подземном складишту „Банатски Двор”, како сазнајемо, тренутно има 450 милиона кубика гаса, што значи да је тај подземни резервоар пун.

Љубинко Савић, секретар за енергетику у Привредној комори Србије, каже, да би у новонасталој ситуацији привреда морала да се сналази на други начин. У крајњем случају обуставила би се испорука гаса за велике потрошаче, али и неплатише „Петрохемију”, „Азотару”…

Он каже, да је мало вероватно да ће Брисел дозволити да Украјина, чије су очи упрте у ЕУ, доведе у питање снабдевање гаса других европских земаља, те да ће се новац сигурно врло брзо обезбедити за нове испоруке гаса.

– Због оваквих ситуација не треба дуго чекати на почетак градње друге фазе подземног складишта гаса „Банатски Двор” којим би Србија обезбедила око милијарду кубика гаса, што је за овакве ситуације довољно за пола године, закључује Савић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.