Отворена обновљена свечана сала Текелијанума

Будимпешта - Председник Покрајинске владе Бојан Пајтић и епископ будимски Лукијан отворили су у Будимпешти обновљену свечану салу Текелијанума, чувене задужбине Саве Текелије.

Овај имућни и угледни правник основао је 1838. године Задужбину са циљем да се помогне школовање сиромашних српских ђака и студената из свих крајева где су живели Срби. Текелијанум је временом постао главно стециште интелектуалних снага српског народа, које су доприносиле његовом културном и цивилизацијском напретку. До 1878. ту је било и седиште Матице српске, а када је Матица пресељена у Нови Сад, управу над Текелијанумом преузела је Српска православна црква.

Мађарске власти су 1952. угасиле ову српску институцију, а здање је проглашено власништвом државе. Зграда је тек деведесетих година враћена Епархији будимској, с којом је Влада Војводине 2005. године потписала Споразум о сарадњи у реализацији програма обнове и коришћења дела зграде Задужбине Саве Текелије.

Обнова је спроведена у фазама, а покрајинска влада је до данас издвојила око 91 милион динара за реконструкцију 655 метара квадратних. Комплетно су обновљена четири спрата.

(Фото: Влада АП Војводине/Владимир Јовановић)

Обраћајући се окупљенима на јучерашњој свечаности отварања и освећења свечане сале Текелијанума, епископ Лукијан истакао је да су „и Срби и Мађари понели тешке ране од атеизма и комунизма”.

– Једна од највећих рана био је закатанчени Текелијанум. Али, успели смо да обновимо овај двовековни расадник културе и духовности, да одавде одлазе млади на универзитете и даље усавршавање, као некад питомци Текелијанума – рекао је између осталог владика Лукијан.

Председник Владе АП Војводине Бојан Пајтић изразио је задовољство због завршетка историјског подухвата реконструкције највеће српске задужбине после Хиландара, која је деценијама била запуштена.

– Текелијанум је истовремено највећа културно-просветна институција српског народа ван простора Балкана. Она данас поново добија своју праву улогу и право место. Ово здање је уједно и споменик пријатељства и заједничке историје српског и мађарског народа – закључио је Пајтић.