Србија мора да исплати Црном Груји 6000 евра одштете

Европски суд за људска права у Стразбуру наложио је држави Србији да исплатити одштету од 6.000 евра Ненаду Грујовићу, познатом као „Црни Груја”, јер је у притвору провео девет и по година, а још му није правоснажно окончано суђење поводом оптужби за убиство радника поште у марту 2006. године. Суд у Стразбуру је наиме наложио Србији да у року од три месеца од правоснажности пресуде исплати Грујовићу, на име нематеријалне штете 4.500 евра и још 1.500 евра за трошкове поступка, рекла је Танјугу њевог бранилац Зора Добричанин Никодиновић.

У својој одлуци из јула месеца, суд је констатовао да је у Грујовићевом случају повређено право на суђење у разумном року и право на слободу који су загарантовани Конвенцијом о људским правима и подсетио да се од домаћих власти захтева да организују суђење ефикасно, и да обезбеде да се све гаранције из Конвенције у потпуности поштују у поступку.

Грујовићу је након одлуке Европског суда, пре два и по месеца Виши суд укинуо притвор и одредио му кућни притвор са електронским надзором.

Међутим, он је задржан у затвору ради издржавања старе казне од пет месеци затвора за фалсификат.

Његов бранилац тврди да је такво поступање неуставно, и да је због тога поднела уставну жалбу Уставном суду.

Грујовић је у притвору од 2006. године када је ухапшен у Аустрији по српској потерници, а годину дана касније изручен Србији.

Прошле године је након осам година суђења првостепеном пресудом осуђен на 20 година затвора због убиства радника обезбеђења поште Веска Бабовића (29), у Улици Јурија Гагарина у марту 2006.

Ту пресуду је међутим у децембру 2014. године укинуо Апелациони суд и наложио да се суђење понови.

Суђење Грујовићу пред Вишим судом у Београду наставља се у понедељак.

Иначе поред Грујовића, за убиство радника поште терете се Владимир Станић и Владимир Андрић.

Прво суђење, које је окончано, сада већ укинутом пресудом, потрајало је осам година, због чак четири промене председника судског већа, изазваних реформама правосуђа, па је суђење пет пута кретало испочетка.

Управо због честих представки које су се појављивале пред Европским судом због повреде права на суђење у разумном року, Скупштина Србије је на предлог Владе 15. маја ове године усвојила Закон о заштити права на суђење у разумном року.

Тим Законом се у целини уређује заштита тог права и предвиђају делотворна правна средства која би омогућила заштиту уставног права на суђење у разумном року.

Заштита се састоји од кумулације две врсте правних средстава којима се тежи убрзању поступка то су с једне стране приговор и жалба, као и захтев за правично задовољење.