Храм Светог Саве

Када Храм Светог Саве буде завршен биће то највећа православна црква у свету. Подигнут је на Врачару у Београду, где су спаљене мошти светог Саве, а подухват је започет пре више од века – 1895. године.

Српски народ је свој најсаборнији храм, посвећен оцу Српске цркве и државе, градио (и гради) у најнеповољнијим историјским околностима. Темељи су постављени између два светска рата (у Краљевини Југославији), да би тек 1984. године тадашњи патријарх Герман у разговору са Душаном Чкребићем, председником Председништва Србије, добио сагласност за наставак градње. Непуних годину дана касније, 12. маја 1985, одржана је света архијерејска литургија којом је свечано обележен наставак радова, под вођством архитекте професора Бранка Пешића.

Светосавски храм најзад се усправио и засијао својим златним крстовима тек деведесетих година прошлог века. После застоја од неколико година радови су поново обновљени 2000, а у јесен 2003. године завршен је споља, обложен белим мермером и гранитом. Сада је на реду ентеријер: грађевинско-занатски радови, уређење приземља и крипте, инсталације... Облажу се зидови племенитим врстама камена, а ускоро ће почети израда мозаика.

По замисли архитеката Богдана Несторовића и Александра Дерока, још из четрдесетих година прошлог века, зидови изнад седам метара висине требало би да буду у мозаику. Укупно 15.000 квадратних метара у горњем делу Храма и још 2.000 у крипти. Целокупан живопис ће бити у византијском стилу, од златних плочица и природног камена, са деловима керамике и стакла. Фреске ће бити у просторијама где се свештеници одевају (скевофилакиону), затим на зидовима звоничних кула и на још неколико изолованих целина.

Постоји предлог да се ликовне представе на мозаицима групишу у четири категорије: прве две групе чиниле би композиције које су толико монументалне, и имају тако важно место, да би дефинисале утисак о унутрашњости храма. За њихово ликовно решење биће расписан међународни конкурс. У трећој су композиције које су саме за себе целина, и за њих ће бити расписан национални конкурс, док су у четвртој категорији медаљони, натписи и сличне композиције које ће уметници урадити без конкурса.

(/slika2)Реално је очекивати да ће живописање цркве трајати осам година. Предвиђено је да екипа од 60 уметника и 30 асистената мозаичара комплетан посао заврши радећи у просеку две до две и по хиљаде квадрата годишње.

Неколико градитељских занимљивости: у приземљу и на галеријама Храма Светог Саве може да стане 10.000 верника, три хорске галерије могу да приме по 700 хориста. Унутрашња висина од пода до куполе је 65 метара, а спољна висина је, са крстом, 79 метара. Храм има укупно тринаест купола, осамнаест позлаћених крстова, у западним звоницима уграђено је 49 звона чија је укупна тежина око 24 тоне.

У подземној етажи изграђене су крипта, ризница и гробна црква Св. кнеза и мученика Лазара, а када би се рачунале само електроинсталације, водовод, канализација, вентилација и климатизација у храму, биле би довољне за један мањи град!

– Има и теже грађених монументалних објеката и сложенијих по примењеној техници, али у суштинском смислу, Храм Светог Саве је градитељско чудо јер његово подизање прати важна дешавања у српском народу у последњих више од стотину година. За цркве је значајније да у духовном смислу буду богате и садржајне, а у случају овог храма ради се управо о томе. Његова изградња дубоко је духовно испреплетана са историјском судбином српског народа – истиче протомајстор Војислав Миловановић.