Докле ће мушкарци бежати од лекара

Месец новембар је у свету и ове године је протекао у духу глобалног покрета „Мовембар” чији је циљ да подигне свест о мушким здравственим проблемима, пре свега раку простате и тестиса.

Разлог је то што се мушкарци у огромном броју случајева лекарима јављају када је болест одмакла и када могућности за ефикасно лечење готово да нема.

У Србији, нажалост, ове године није било већег одзива кампањи, иако је Срђан Илић, млади новинар „Телевизије Прва”, покушао да шири дух ове кампање. Али, како сам признаје, заинтересованих није било превише: чак ни за бесплатне прегледи косе и коже главе, иако се рачунало да ће мушкарци бити заинтересовани да предупреде „бољку ћелавости”.

– Мушкарац не одлази код лекара после првог осећаја бола, већ тек после неког трећег-четврог понављања болних тегоба. Ни сами лекари, ни министарство здравља, ни медији не посвећују довољно пажње превенцији мушких здравствених проблема – примећује Илић, позивајући се на истраживања које су током новембра спровеле поједине приватне ординације у Београду.

Иако су мушкарци чешће на мети фаталних болести и умиру у цвету младости, много су гласније „женске” кампање – против рака дојке, о порасту броја обољења срца код лепшег пола, студије о утицају хормона и дијета... У исто време, јаз у дужини животног века деценијама је исти – пет година у корист жена.

У Србији, по последњем попису, просечни животни век жене је 78 година, а мушкарца 73. Према последњем Истраживању здравља становништва Србије, у свим обољењима, осим инфаркта, жене предњаче. У Србији од хроничних болести пати 51,5 одсто жена, а само 47,8 мушкараца, висок притисак има 35,2 одсто становница Србије, а само 26,6 одсто мушкараца, због проблема са леђима пати чак 22,9 одсто жена и само 15 одсто припадника јачег пола. Ангина пекторис чешће мучи жене, као и висок холестерол. Жене су чак и мање крезубе: 85,7 одсто старијих дама има зубну протезу у односу на 75,2 одсто мушкараца. Једино од Алцхајмерове болести жене умиру раније него мушкарци. Бројке недвосмислено указују да жене чешће посећују лекара, док многи мушкарци и не знају да имају неку болест. Још мало статистике у прилог тој тези: изабраног лекара у Србији има 93 одсто жена, у домове здравља редовно иде њих 71,6 процената, а свега 59 процената мушкараца. И кад ипак смогну храбрости да оду код лекара, преписане лекове узима свега 36 процената мушкараца.  

Ако је за утеху, занемаривање свог здравља није специфичност само наших Балканаца. Др Кен Голдберг, уролог и аутор књиге „Како мушкарци могу живети подједнако дуго као жене”, поручио је да мушкарци морају да воде рачуна о свом здрављу онако како то чине са својим аутомобилима. Др Вилијем Полак, директор Центра за мушкарце Мек Лин Болнице у Белмонту у држави Масачусетс, пре неколико година је упозорио да мушкарци морају да признају да су осетљиви и болешљиви. Онда ће се и истраживачи бавити више мушким здравственим проблемима. Поређења ради, у САД је 2005. године за проучавање карцинома простате потрошено 394 милиона долара, а у исто време за рак дојке – 710 милиона долара.

У Србији годинама постоји Удружење оболелих од рака дојке, као и многобројне кампање посвећене овом раку, док, по речима др Александра Милошевића, годинама неуспешни остају покушаји да се оснује удружење оболелих од рака простате.

 – Наши мушкарци се праве да су здрави и због тога касно стижу код лекара за многе болести, а то је нарочито кобно за рак простате. Готово половина свих оболелих од рака простате у Србији код лекара стиже касно, иако апелујемо да после педесете године, мушкарца треба да контролише своје психолошко и физичко здравље. Обично од 50. године мушкарци почињу да скривају своје психичке тегобе, а тада почину и проблеми са мокрењем. Тек када дође до проблема у сексуалном животу, наш мушкарац тражи помоћ лекара – каже др Милошевић, додајући да је цена скривања ових слабости – краћи животни век.

– Рак простате може да се открије на време и успешно излечи. Услов је да мушкарац после 50. године једном годишње одлази код уролога–каже др Милошевић.