Зимски колаж

Размажени и ослабљени какви јесмо, ову касну јесен одмах смо, после првог снега, прогласили за зиму. Погледах који је данас дан (колумне се пишу дан-два раније) и видех да је 29. новембар – Дан републике, дакле – кога се изгледа ниједна новина није сетила. Најзад смо изашли из шињела социјализма. Ускоро ће можда више грађана знати када пада Дан државности Србије, него када је у социјализму био Дан републике. Шињела старог се ослобађамо, али нам ново одело некако склепано, као да је сашивено од остатака штофа из разних епоха и са разних меридијана.

На једном крају одела, средњовековни мотиви – патријарх нас позива да пролијемо крв (рецимо да је мислио на нашу) за наше светиње, ако буде требало. Нешто као у крсташким ратовима. Средњовековни је и начин на који гледамо на избеглице: људи „друге вере и обичаја“ по претпоставци нама потпуно несродни, који се никако „не могу интегрисати“ у наша „органска друштва“ надиру са Истока. Они не носе оружје као некада Хуни, али се очекује да ће бити војска за будуће грађанске ратове у Европи. Поједини европски лидери шире страх од будућности у којој ће у Европи бити већина муслимана. Људи се деле на културно-идеолошке блокове, иако је прилично јасно да, када хоће, могу да живе заједно.

Но, није практично ширити заједнички дух, док се у суседству Европе води рат за територије. У рату су, за сада, три блока: руско-шиитски блок, САД-ЕУ-сунитски и ИД. Откада је турска војска оборила руски авион који је помагао једној страни, поделе су се још јасније прошириле на простор изван Сирије. Русија уводи санкције Турској, а сама је већ у размени санкција са САД и ЕУ, због Украјине. У ширем окружењу Европе, дакле, воде се ратови. Као да су се светске силе, након што су имале предигру на Балкану, преселиле на Блиски исток. Сирија, Либија, Ирак, настрадали су да би се игра моћи и симбола могла наставити. Али, иако се ради о огромној трагедији, када се боље погледа, ретко ко се због ње у свету узбуђује. То се види по томе што правац којим смо кренули нико и не помишља да мења. Тренутно смо окренути –суровој – игри и гледамо ко ће да победи.

И на домаћем терену није ништа мање узбудљиво, а колаж дешавања је још разноврснији. Прошле недеље смо чак имали драматичну најаву државног удара: нешто као чувена радио емисија Орсона Велса о доласку ванземаљаца, с тим да је ово нешто неозбиљније, баш зато што није уметнички перформанс, него – мало је ово необично написати – наиме, пласирано је као информација. На коју је, оног трена када је није било на свим медијима, одмах заборављено. У време Кнеза Милоша ствари са информацијама биле су кудикамо једноставније. У акту о цензури он лепо пише: „Да се оно у нутра (у новине) не ставља што би нашој (Милошевој) политици у чему год, буди најмањем противно било“. Проблем је данашњи, међутим, што је новина и телевизија много, а трајних политичких опредељења власти мало, па се новине и телевизије стално морају довијати чиме да испуне простор. Хајде, за телевизије су измишљени ријалити програми, али чиме попунити новине – а да у њима не буде ништа противно политици власти? Тренутно гледамо покушаје да се ово питање реши и изгледа да смо дошли до тога да је потребна одређена синергија новинарства и власти на измишљању афера. Нешто мора да се дешава, чак и када се ништа не дешава.

Осим, ако у дешавања не рачунамо најновије успехе власти. У децембру ћемо отворити прва два поглавља преговора о прикључењу ЕУ. До марта 2017. завршићемо Коридор 10. За две године биће готова и пруга Београд-Будимпешта. Приватизовани су најзад сви медији. Премијер се договарао се са Јенсом Столтенбергом, челником НАТО, седео до кинеског премијера у возу, радо ће отићи на отварање поглавља са ЕУ иако им је већ, према таблоидима, рекао: „Ако хоћете отворите их, ако нећете немојте“.

Па шта и ако је, с друге стране гледано, Србија наводно управо преживела покушај државног удара, опозиција се етикетира речима да „мрзи Србију“, приватни медији масовно „помажу влади“ уместо да информишу... Све је то део нашег (пред)зимског колажа.

Ваш је задатак да не мислите о томе.

Уредник сајта dvogled.rs