Градоначелник у раљама политике

Крагујевац – Прошло је нешто више од годину дана откако су Веркови савезници окренули ћурак и са напредњацима формирали нову скупштинску већину, бирајући Радомира Николића за градоначелника Крагујевца. „Не знам да ли су ме одборници изабрали за градоначелника или стечајног управника”, била је прва Николићева изјава којом је алудирао на катастрофалну економску ситуацију коју је наследио од свог претходника Верољуба Стевановића, дугогодишњег лидера тренутно нерегистроване странке Заједно за Шумадију, сада и председника опозиционог Градског већа у сенци.

Градске финансије данас стоје нешто боље, али је зелена грана још далеко. То, међутим, није једини проблем са којим се суочава млади Николић, који ће свој први прави испит политичке зрелости полагати на следећим локалним изборима, на пролеће наредне године.

Иако данашња опозиција – Заједно за Шумадију и Демократска странка – упорно понављају да им је власт у Крагујевцу отета и да је до промене дошло на нелегалан начин, без избора, 28. октобра 2014. у Скупштини града се није десило ништа неуобичајено за политичке прилике у Србији.

Мање партије, без којих је било немогуће формирати владајућу коалицију, одлучиле су да се окупе око новог политичког стожера – Српске напредне странке, рачунајући да ће им коалиција са снажним напредњацима омогућити да задрже, па и поправе позиције стечене током десетогодишње Стевановићеве владавине. Али тај прагматизам мањих партија је заправо двосекли мач који би могао да „посече” и младог Николића.

Не потцењујући значај функција које има у странци (председник је Извршног одбора и Градског одбора СНС-а), ипак ће се тек на следећим изборима видети од каквог је „материјала” Радомир Николић. Осим што ће морати да балансира између Сцили и Харибди и решава бројне финансијске проблеме које је затекао, актуелни градоначелник ће својим суграђанима морати и да докаже да више није само „татин син” који је ту где јесте само зато што му је отац председник Србије.

У овом тренутку, младом Николићу као да ништа не иде у прилог. Верољуб Стевановић му стално дише за вратом, спочитавајући му неискуство у пословима вођења великог града, а мање партије са којима је направио коалицију наметнуле су му најближе сараднике од којих многи више брину за своју политичку каријеру него што воде рачуна о интересима града. Уз све то, буџет је и даље на клацкалици између празног и допола пуног. (Да није било помоћи државе, у коју се напредњачка власт у Крагујевцу и даље узда, рачун града би и даље био у блокади коју је произвео Стевановић).

Напредњачки план обнове Крагујевца почива на три стуба: брига о социјално угроженим групама, подизање квалитета комуналних услуга и инвестиције. Упркос финансијским проблемима, Николић је успео да измири све заостале обавезе према незапосленим породиљама, Црвеном крсту и другим установама социјалне заштите, „Чистоћа” ће крајем године добити нове камионе за одношење смећа, па ће тако и одржавање хигијене коначно бити на нивоу какав заслужује четврти по величини град у земљи.

Капитална улагања се најављују за наредну годину, када ће се инвестирати у изградњу нове аутобуске станице и путну инфраструктуру. Очекује се и долазак кинеске компаније ЦМЕЦ, која у Крагујевцу планира да гради велику фабрику за прераду меса.

Радомир Николић је, очито, донео одлуку да праксу претходника, који су „шминкали град” зарад политичких политичких поена, замени стратешким, дугорочним планирањем. Али да би остварио свој наум, мораће да победи на следећим изборима. Такав исход би му омогућио да поново промеша карте, али то ће моћи да уради само под условом да неке мање партије, које имају велики „уцењивачки капацитет”, остану испод цензуса.