Кафана у богословском факултету

Сарајево – Српски делегати у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ су пре два дана одбацили Предлог закона о денационализацији имовине уз образложење да је „пун неправедних и неприхватљивих одредаба”, које су тако конципиране да би, уколико би биле прихваћене и проведене, представљале „ништа друго до нову национализацију и понижавање некадашњих власника имовине, пре свих цркава и верских заједница, коју им је насилно одузела комунистичка власт”.

Понуђени законски пројекат, упозорили су српски делегати, „не исправља неправду”, него је потврђује, с обзиром на то да законодавац прописује да се за „одузету имовину, без обзира на вредност, власници обештете до највише 150.000 марака”. При том се даје предност исплати у вредносним папирима и то у следећих 20 година.

Парох Старе православне цркве на Башчаршији у Сарајеву Вања Јовановић сматра да проблем денационализације нису станови, већ и искључиво пословни простори. „Закон о денационализацији је преко потребан”, каже он, али сугерише да тај закон може бити прихваћен само у случају ако је правичан, што подразумева да не може бити „мало праведан, а мало неправедан”.

„Велика бука се подиже око станова, а основа свега јесте коришћење пословних простора који су црквена имовина, а којом деценијама, наравно вољом власти, управљају и располажу разне институције”, напомиње парох Јовановић, наглашавајући истовремено да се „у буџете сарајевских општина, по основу издавања пословних простора, годишње слива енормно висок износ пара”.

На подручју Сарајева, осим Јевреја, највише имовине има СПЦ и православни Срби. Део те огромне имовине је и зграда Богословије у центру града која је одузета од цркве и дата на располагање Економском факултету. Након последњег рата у БиХ, челници сарајевске општине Стари град, на чијој је територији овај објекат, дозволили су сарајевским угоститељима да у приземљу некадашњег Богословског факултета отворе кафане. Парох Јовановић подсећа да су предратне сарајевске власти донеле одлуку да се Богословија врати СПЦ, али до данас, осим обећања, није урађено ништа. И даље је све на нивоу „вишедеценијског малтретирања и деценијског угрожавања права”. Сад „доводити Богословију у контекст денационализације је, ништа друго, до лукаво увлачење у некакву причу која нема основа – каже он.

Према неким проценама вредност имовине која је од СПЦ отета у процесу комунистичке национализације само на подручју Сарајева превазилази стотине милиона марака. Осим зграде Богословије грунт Српске православне цркве је и сарајевска дворана „Зетра” која је направљена на православном гробљу, затим овдашња зграда Скупштине БиХ на Мариндвору која је, такође, на српској земљи, те стамбена зграда са педесетак станова у срцу Башчаршије, и штошта друго. Наравно, проблем повратка имовине, која је вољом власти одузета у периоду од 1945. до 1950. године, није карактеристичан само за Сарајево, већ за целу БиХ и не погађа само СПЦ него све цркве, односно све три верске заједнице. Дакле, у питању је велики и специфичан проблем који се, законодавац би то морао имати на уму, не може решити формалним задовољавањем права и правде.