Мистерија пребега Брацике и Панкова

Немам потврду да су се Михаљ Кертес и Радован Панков учланили у Српску напредну странку. Нису регистровани ни у бачкопаланачком ни у новосадском одбору, рекао је јуче за „Политику” Игор Мировић, потпредседник СНС-а задужен за Војводину. Тиме би требало да су развејане сумње поводом информације о наводном пребегу двојице старих кадрова Социјалистичке партије Србије блиских Слободану Милошевићу.

Претходно то нису могли да учине људи из врха СПС-а, јер нико од оних које смо позвали није знао да ли су, или нису, Кертес и Панков отишли у СНС, то јест није могао званично ни да потврди ни да демантује ту информацију. Мада, по реакцијама појединих функционера, незванично, рекло би се да је до њих дошла вест „из базе“ да се то ипак догодило.

Посебно је занимљиво то што ни од двојице главних актера ове „мистерије“ два дана не могу да се извуку јасни, прецизни одговори – да јесу или да нису прешли у СНС.

Тврдња о овом наводном трансферу стигла је незванично пре два дана, из извора у Бачкој Паланци. Уместо да једноставно каже да се није приклонио напредњацима, чиме би стопирао даље спекулације, Кертес, који је у Милошевићево доба био директор Савезне управе царина, познат по надимку Брацика, направио је „срећну непрецизност” у изјави за „Политику“.

„Ни ја, ни Радован Панков, мој саборац у октобарским променама 1989. у Војводини, ни у једном тренутку и било где нисмо потврдили да смо ступили у чланство СНС-а, што је и њихов Главни одбор потврдио”, рекао је нашем дописнику из Бачке Паланке С. Томићу.

Да ли то, дакле, значи да Кертес није прешао или само није потврдио да је прешао у СНС? Недоумици је допринела и изјава Панкова, који је за јучерашњи „Блиц” казао да њихове новинаре не треба да интересује где је, јер је он (Панков) „обичан човек који може да ради шта хоће”.

Кертес је дописнику „Политике” још рекао да ни њему, ни Панкову „није стало ни до каквих функција ни положаја”.

„Ми смо пензионери и, поред бриге о својим породицама, само гледамо да скинемо са себе и својих најближих срамну љагу, односно лажиране и монтиране судске поступке. Желимо само да живимо у миру, и ми, и наш народ, како нам доликује и како заслужујемо”, каже Кертес и најављује да ће, кад буде имао времена, „посебно са мојим пријатељима и на обалама Дунава, било у Бачкој Паланци било у Београду” конципирати причу или исповест која ће се звати „Истина”.

А када би се као истина потврдио његов одлазак из СПС-а, чини се да социјалисти не би били много потресени. Зато што се у овој странци, према речима њене потпредседнице Славица Ђукић Дејановић, не баве тиме ко им долази из других партија или одлази из њихове. Она сама са Кертесом, како каже, нема никакву комуникацију најмање 15 година.

„Мислим да је право сваког човека да буде тамо где мисли да припада и немамо ми ни неки ригидан став о томе. Многи желе да пређу код нас, многи нас напуштају... Они људи који су нашој идеологији верни – остају, тако да има свега као и у свим другим партијама. Али, то наше биће левице очигледно се филтрира и остају само људи који припадају том идеолошком смеру”, каже Славица Ђукић Дејановић за „Политику”.

Истичући да је СПС „поприлично променио методологију и садржај рада у данашњој капиталистичкој Србији” у односу на доба кад је основан, то јест, бави се сасвим другачијим питањима, она је додала да у овој странци поштују све осниваче (она је једна од њих), али да они који нису у стању да мењају себе у складу са захтевима времена „суштински и не припадају СПС-у”.

„Стога разумем оне који одлазе у друге партије”, додала је она, а на питање да ли овакво „отимање“ кадрова може да унесе раздор међу коалиционе партнере, одговара: „Мислим да се нико није баш много отимао око Кертеса и ако је прешао у СНС, да је то његова одлука, ако се то уопште и догодило.”

Ако се овај трансфер заиста догодио, Кертес не би имао значајну улогу у СНС-у, али би његов прелазак био својеврсна порука јавности и социјалистима, кажу аналитичари. За Бојана Клачара из Цесида, учлањење Кертеса би напредњацима било згодан аргумент да кажу „неки људи одлазе (из странке), али ето, неки су нам и пришли”.

„На том нивоу је та порука важна, без обзира што у овом моменту нисам сигуран шта Кертес може да донесе у било ком смислу било којој странци, па и СНС-у”, истиче Клачар.

Истовремено, с обзиром на захлађење између СНС-а и СПС-а које је видљиво „по неким другим сигналима”, напредњаци би на овај начин лупили шамар социјалистима, тврди Ђорђе Вукадиновић. Будући да ће напетости између њих бити и даље, додаје он, прелазак оснивача СПС-а у СНС имао би за напредњаке симболички значај.

--------------------------------------------------------

Војвођански двојац оснивача СПС-а

Михаљ Кертес је крајем осамдесетих година прошлог века био један од вођа „јогурт револуције”. Члан Председништва Србије постао је 1989, а 1990. изабран је за посланика у Скупштини Србије и то, према порталу „Истиномер”, у Гроцкој, у којој никад није живео. Убрзо је постављен на чело службе Државне безбедности Савезног министарства унутрашњих послова и за помоћника савезног министра иностраних послова. Директор Управе царина СРЈ био је од 1993. до октобра 2000.

После петог октобра оптуживан је за разне малверзације попут шверца цигарета, злоупотребе службеног положаја и изношење државног новца на Кипар, али је осуђен једино за учешће у заташкавању трагова да је камион којим је почињено четвороструко убиство функционера СПО на Ибарској магистрали 1999. био власништво Државне безбедности. Септембра 2011. изашао је из затвора Забела, где је одслужио казну.

Радован Панков је током деведесетих година обављао низ важних политичких функција, био је председник војвођанских социјалиста, као и министар за дијаспору у влади Радомана Божовића. Крајем деведесетих био је члан Главног одбора СПС-а.