Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радар на Копаонику за безбедно небо

Питање успостављања авио-саобраћаја између Београда и Приштине је одвојено од контроле над доњим слојем ваздушног простора Космета
Радар на Копаонику за безбедно небо
Сала контроле лета у Београду (Фото СМАТСА)

Контрола летења Србије и Црне Горе у потпуности подржава став Владе Србије да се настави залагање за решавање свих спорних питања у односима са Приштином кроз дијалог. Као пружалац услуга у ваздушном саобраћају, подржавамо предлог за обнављање летова између Београда и Приштине након 16 година, јер је то у интересу обе стране и свих грађана, каже Радојица Ровчанин, директор Контроле летења Србије и Црне Горе (СМАТСА доо).
– Наглашавам да је питање успостављања авио-саобраћаја између Београда и Приштине одвојено од контроле над доњим слојем ваздушног простора. Питање контроле над доњим слојем ваздушног простора је статусно питање које се тиче суверенитета и територијалног интегритета Србије, док је питање успостављања авио-линије превасходно комерцијално питање – објашњава Ровчанин.
И из угла трошкова, истиче, логично је да СМАТСА пружа услуге контроле ваздушног простора Космета „јер ћемо из разлога географске близине и опремљености, бити јефтинији од било ког другог провајдера”.

Иначе, у току су припреме за постављање два радара – на Бесној кобили код Врања и у Београду. Инвестиција, која премашује пет милиона евра, покриће небо изнад целог Балкана.

Контролни торањ у Сурчину биће симбол Београда
СМАТСА планира изградњу новог контролног торња на аеродрому „Никола Тесла” који би требало да постане нови архитектонски симбол Београда, а почела је обнову торња на аеродрому у Тивту. Контрола лета је обезбедила милион евра за куповину „гама ножа” за потребе Клиничког центра Србије.

– Такође, надам се да ће се створити услови да нам се на планини Копаоник врати радар за цивилне потребе. То је идеална позиција из угла безбедности јер са те тачке такође може да се „види” цео Балкан – објашњава Ровчанин. 
НАТО, који је после рата 1999. преузео одговорност за ваздушни простор изнад Косова и Метохије, је 2012. донео одлуку да пружање услуга Контроле летења у горњим слојевима ваздушног простора изнад Косова и Метохије додели мађарском Хунгарконтролу. Приштина, преко контролног торња, контролише само непосредно слетање и полетање са аеродрома у овом граду.

– За сада, наставићемо да дајемо техничку и логистичку подршку мађарском Хунгароконтролу у реализацији прелета над Косовом и Метохијом. СМАТСА ће реализовати све уставом, законом и међудржавним уговорима предвиђене мере да поново успостави пуну контролу над ваздушним простором јужне покрајине и осуђује све злонамерне спекулације у албанској штампи које обмањују јавност о томе ко ће бити нови провајдер услуга у том делу ваздушног простора. Спремни смо да реализацију тог посла преузмемо већ сада или истог тренутка када се о томе договоре представници Србије и међународних институција који су једини меродавни да донесу одлуку о томе – каже Ровчанин.

СМАТСА је, истиче, поуздан партнер, који је и по оцени „Јуроконтрола” као кровне организације, најбољи пружалац услуга у ваздушној пловидби у овом делу Европе. 
– Сигуран сам да ће сада бројни појединци и лобисти, који из финансијских разлога желе да се овај простор контролише из других центара, почети са вербалним нападима. Одлучно ћемо се томе супротставити чињеницама међу којима је најважнија – да је природан след ствари да Центар обласне контроле летења Београд контролише свој простор. Борићемо се свим законским средствима да добијемо тај посао, јер је природно да припада нама – истиче Ровчанин.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.