Губитак за српску културу

Србија ће имати свој штанд на Салону књига у Паризу, који ће бити одржан од 14. до 19. марта.

То јесте добра вест. Лоша вест је да Србија неће бити присутна на Сајму књига у Лајпцигу, који ће бити одржан од 13. до 16. марта. Одлазак у Лајпциг отказан је због тога што је Немачка амбасада у Београду, за сада, из познатих разлога, затворена и не издаје визе.

Али, зато смо сазнали да се Министарство културе Републике Србије и Удружење графичке индустрије, новинске и издавачке делатности при Привредној комори Србије, којем је поверена организација ова два инострана сајма књига, убрзано припремају за учешће Србије на Салону књига у Паризу.

Због кратког рока уочи одласка, штанд неће имати архитектонско уређење. Али, имаће свој инфо-пулт, биће изложено близу две стотине књига српске књижевности, а биће присутни наши писци Светислав Басара, Горан Петровић и Михајло Пантић.

Изгледа довољно за убрзану и импровизовану промоцију српске културе. Такође, будући да се два сајма одржавају у врло „тесном” и блиском временском периоду, учешће Србије на једном сајму, а изостанак са другог таман компензују губитак. Могло је, „да не чује зло”, да се деси да не учествујемо ни на једном од поменута два сајма, и опет бисмо остали „кратких рукава”, као прошле године када на Сајам књига у Франкфурту представници Србије нису отишли због неизмирених дугова из 2006. године, у износу од четири милиона динара. Та средства ненаменски је утрошио претходни организатор сајмова – сада већ непостојеће Удружење издавача и књижара Србије.

(Претходни сазив Министарства културе истакао је да је поменути новац благовремено проследио наменски за Франкфуртски сајам.) Сада је организацију добило озбиљно Удружење при Привредној комори Србије, искусно у организацији различитих сајмова у иностранству.

Међутим, како смо незванично сазнали, ово удружење је од краја прошле године чекало званичан одговор Министарства културе о организацији сајма у Лајпцигу. Да ли је, када се знало да Сајам књига у Лајпцигу траје од 13. до 16. марта 2008, морало толико чекати са одговором из Министарства културе? Можемо поставити и питање: Шта би било да амбасада Немачке, ипак, није затворена за издавање виза нашим грађанима? Да ли је пожељно (и могуће!) представљање српске издавачке делатности припремати на брзину за мање од две недеље?

Често се може рећи да политичке околности не иду наруку српској култури, али зар српска култура није увек ишла испред своје политике и зар јој није увек отварала врата у свет? Због тога осведочени квалитет српске културе заслужује врло озбиљан третман.

Погледајмо само како се наши суседи у Хрватској односе према организацији својих сајмова књига. Хрватски „Јутарњи лист” писао је још прошлог месеца о томе ко ће од хрватских писаца ићи у Лајпциг, да је Хрватска земља-партнер на овом сајму и да ће на немачки бити преведене књиге Миљенка Јерговића, Романа Симића, Еде Поповића, Игора Штикса, Оље Савичевић-Иванчевић, Бориса Дежуловића и других хрватских писаца. Хрватски аутори учествоваће у педесетак различитих програма на овом сајму, а Ренато Баретић водиће чак и квиз на тему „Познавање хрватске књижевности”.

Ако изузмемо тренутну тешку ситуацију у Србији и обрадујемо се чињеници да је организацију иностраних сајмова књига добило искусно Удружење при ПКС (које ће по свој прилици имати могућност да подробније и боље организује и наш будући наступ на сајмовима у Москви и Франкфурту), да ли можемо да се надамо озбиљној стратегији културе чији ће само један део бити промоција српске културе на иностраним манифестацијама књиге?