Нови „бувљак” уместо Теразија

Извол’те! Кафа, вињак! Сунцокрет – спорт за зубе, мелем за црева, из свег гласа нуди продавац део свог асортимана на колицима док попут Шумахера вози између импровизованих тезги раширених на пољани код Железничке станице „Нови Београд”. Оран је за рад, али његов ентузијазам не допире до потенцијалних купаца – нелегалних продаваца који су тротоар поред „бувљака” недавно заменили стотинак метара удаљеним комадом голе земље изнад које је надвожњак. Прекрили су је белим столњацима, шареном ћебади и церадама и на њима изложили – старе ципеле, изношену гардеробу, пластичне и стаклене боце, фенове, накит, мобилне телефоне, пелене, лекове, раштимоване касетофоне…

– Како иде продаја?

– Како се двоје договоре – одговара продавац.

– Дечко, нећеш се покајати. Повољнији сат из увоза нећеш наћи. Кад Швајцарац нешто направи, ради вечно – распричао се један од педесетак трговаца користећи све трикове познате њему и осталим продавцима на овој нелегалној пијаци и свим другим „бувљацима” откад је света и века.

Без добре трговачке приче, није лако „уваљати” ни нову, а камоли одавно застарелу робу. Похабани комади могу да се купе за 50 динара. Цела тезга за 1.000. За најскупљи комад на новој нелегалној пијаци – мобилни телефон – треба издвојити 100 евра. Његов власник каже да је нов.

– Где сте га набавили?

– Од шверцера. Овде, бато, сви купују од шверцера – одговара продавац.

– Ја не – добацује колега за тезгом до његове.

– Сву своју робу сакупио сам по хаусторима. Људи свашта бацају. За некога је то старо, другима ништа не фали. Све зависи од дубине џепа – истиче он.

Њихов новчаник није дебео и ови нелегални продавци приморани су да се сналазе на све начине. Пара за закуп тезги, тврде, немају. Зато су се недавно побунили и блокирали саобраћај када је комунална полиција дошла да им уклони иметак са тротоара.

– Више нас не узнемиравају. Ваљда не знају чији је ово посед. Прича се да је нека певачица власник, неки кажу да је земљиште познатог политичара. Чије год да је, све док овде можемо да продајемо ми смо задовољни. Чак смо се међу собом организовали и дајемо по 50 динара људима који, када уклонимо тезге, дођу и почисте смеће – истиче један од продаваца.

На плацу који је сада окупиран тезгама од платна претходне четири године био је тематски парк „Теразије из 1930”. Осмишљена као градски трг без саобраћаја, место за одмор, шетњу и дружење, реплика Теразија то никада није постала – била је незанимљива закупцима локала и није привукла туристе. Монтажни комплекс чак је био нелегално прикључен на електричну мрежу, што је прелило чашу незадовољства пројектом у који је претходна власт уложила 72 милиона динара. Срушен је у јануару ове године на захтев Дирекције за грађевинско земљиште јер ће се у Блоку 42 градити аутобуска станица. На месту где данас нелегални продавци, како кажу, зарађују за хлеб планирана је зграда железничке станице и пословно здање висине до 100 метара.

Ако их комунална полиција још није посетила на новој локацији, то ће сигурно учинити пре почетка градње аутобуске станице, што се очекује следеће године.