Динкић остао усамљен

Предлог министра економије и регионалног развоја и лидера странке Г17 плус Млађана Динкића, који сматра да би Србија у договору с међународним финансијским институцијама требало да престане са плаћањем јавног спољног дуга Србије који се односи на Косово, није наишао на позитиван одговор осталих странака, чланица владајуће коалиције. Динкић је најавио да ће то питање покренути на данашњој седници владе.

У јучерашњој изјави за наш лист Велимир Илић, министар за капиталне инвестиције, рекао је да је став наше државе да је Косово део Србије и да је према томе наш дуг, тако да не може бити спорно да треба да га сервисирамо.

– Ми не можемо упутити поруку Србима са Косова, и јавности уопште, да су они део Србије а да не признајемо такозвани косовски дуг. Србија се неће одрећи Косова, па не би требало ни сервисирања дуга – изјавио је Илић.

Његов колега у влади и високи функционер ДСС-а министар просвете Зоран Лончар није желео да за „Политику” прецизира ни свој став, а ни став своје странке, узвративши да је данашња седница владе место где ће Динкић добити одговор на своју иницијативу.

Министар финансија Србије Мирко Цветковић (ДС) рекао је јуче да Србија треба да настави да отплаћује косовски дуг све док се не постигне другачији договор са иностраним кредиторима. „Гарант косовског дуга према иностраним кредиторима је држава Србија и она ту обавезу има све док се са тим кредиторима не постигне неки другачији договор”, рекао је Цветковић.

Ако би Србија сада престала да отплаћује косовски дуг, како је нагласио, дошла би у ситуацију да се наруши њен рејтинг и повећају камате на тај дуг, односно да изгуби поверење иностраних финансијских институција и доведе у питање све будуће трансакције са тим институцијама.

Истог става је и заменик председника Координационог тела Србије за Прешево, Бујановац и Медвеђу Ненад Поповић, члан ДСС-а близак премијеру Коштуници, који је јуче изјавио да Србија мора наставити да плаћа спољни дуг који се односи на Косово и Метохију, јер би у супротном признала независност јужне покрајине.„На тај начин (неплаћањем дугова) изашли бисмо у сусрет Албанцима, који су на преговорима у Бечу непрестано инсистирали на томе да преузму сервисирање спољног дуга од Србије, чиме би била потврђена независност њихове лажне државе, а Србији оспорен суверенитет на делу територије”, изјавио је Поповић.

Тиме би Србија, рекао је Поповић, себи нанела трајну и ненадокнадиву штету, јер питање спољног дуга „није само економско већи политичко”.

Он је додао да су „издаци буџета Србије за ову годину око 12 милијарди долара, чиме овогодишња рата косовског дуга од 92 милиона долара чини мање од један одсто укупних расхода”.„Ми се заправо одричемо суверенитета над Косовом и Метохијом и целокупне имовине која је финансирана тим кредитима за мање од једног процента годишњих буџетских расхода”, рекао је он.

Позив на прекидање плаћања дуга који се односи на Косово и Метохију био би, по његовим речима, преседан у међународној пракси, јер је то међународна обавеза Србије.

Економиста Јуриј Бајец изјавио је да Србија, с обзиром на то да није одустала од Космета, треба да настави да плаћа дуг. Једно решење би могло бити да се Србији, у преговорима са повериоцима, Светском банком и Париским клубом, отпише тај дуг и то тако да он буде отписан држави Србији.