Амбасадори трговци на Београдском сајму

Коме се ишло на пут око света, а није то могао себи да приушти, могао је да обиђе готово педесет земаља света на једном месту – у хали два Београдског сајма, где је одржан 15. добротворни Божићни базар. За ово путовање нису биле потребне визе и пасоши, већ само нешто новца и добра воља да се изађе у хладни дан. Амбасадори светских држава, њихове супруге и сарадници били су у улотрговаца и продавали су најразличитије производе који представљају њихове домовине. Људи су се пробијали кроз гужву шетајући од Аргентине до Шри Ланке, Црне Горе до Словеније, Индонезије до Мексика... Било је ту ситница, поклона, сувенира, хране, пића, одеће – за свачији укус.

На италијанском штанду посетиоци су се сладили божићним колачима и припремали за зимске дане купујући ципеле и чарапе. Зачас су разграбили козметику коју су представили Французи, а готово да су се отимали око босанских локума и чајева. Хуманитарна мисија жена амбасадора донела је на сајам и укусе Грчке, па су се тако многи овде снабдели фета сиревима и маслиновим уљем. Могле су се набавити и урме и пистаћи из Туниса, или индијски зачини и пиринач.

Средства за чишћење која су продавали представници земаља Бенелукса планула су за петнаестак минута, а купци су задовољно трљали руке јер их је овај пазар коштао само сто динара.

Готово нереална цена од три хиљаде динара за сервис за чај од оригиналног кинеског порцелана изазвала је грабеж и на штанду најмногољудније земље света. По популарности није заостајала ни Индонезија, за чијим је ешарпама од кашмира владала права помама међу дамама. Праве лепезе су се на овом продајном месту могле наћи за 200 динара.

Ко се уморио од шпартања базаром, могао је да предахне гледајући богат културно-уметнички програм на бини или кусајући неки од бројних националних специјалитета који су се продавали на меру. Посебна атракција за чуло укуса био је и чипс од шкампа, за који многи нису ни знали да постоји. Посетиоци су могли да обиђу и „бувљу” пијацу, штанд удружења особа са инвалидитетом, или да купе половне књиге.
Док су старији трошили новац у добротворне сврхе, најмлађи су уживали у дечјем кутку. Тамо су на миру бојили и цртали, не обазирући се много за јурњаву између тезги.