Колико зарађују адвокати

Иако се многи питају колико зарађују адвокати, тачног одговора на ово питање  – нема. Они имају тарифу, али немају фискалне касе. Имају банковне рачуне, али не наплате све што ураде. Често наплаћују испод тарифе и умеју годинама да чекају исплату. Држава им годинама дугује више милијарди динара за одбране по службеној дужности.

Има врло богатих адвоката и има оних који су на ивици егзистенције. Све зависи од тога шта раде и какви су им клијенти. Већина ради све, али су неки ипак специјализовани за привредне спорове, неки за кривице, неки за парнице. Укупно их је 8.500 у Србији, од чега око 4.000 у Београду.

– За само око пет одсто адвоката може се рећи да зарађују високо изнад просека, око 15 одсто зарађују солидно, око 60 одсто су на нивоу просечне месечне зараде у држави, али имамо и 20 одсто адвоката који су на ивици егзистенције. Узрок томе је тешка економска ситуација грађана и државе у целини. Сви адвокати имају огромна потраживања од својих странака. Могу слободно да кажем да велики број адвоката тренутно има ненаплаћено неколико десетина хиљада, па чак и до 100.000 евра, које вероватно неће наплатити никад, или можда само делимично – каже Зоран Јеврић, потпредседник Адвокатске коморе Србије.

Указујемо да је „Политика” објавила врло прецизне податке о зарадама јавних бележника, који за сваку услугу издају фискални рачун.

– Зарада адвоката је потпуно другачија. Плаћање је неизвесно. Нотари наплате одмах, а ми на неке уплате чекамо и по десет година. Нотар неће да вам пружи услугу ако немате новца, а адвокат хоће. Он не сме да одбије клијента, осим у појединим случајевима који су прецизирани Кодексом адвокатске етике, а један од тих случајева је ако адвокат процени да клијент нема никавог изгледа на успех у спору – каже Јеврић.

Ипак, када се баци поглед на „Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката”, може се обичном човеку завртети у глави од цифара. Само један поднесак који напише адвокат кошта као ђачка екскурзија, а излазак на једно рочиште, на пример у поступку пред Уставним судом, вреди као месечна новинарска плата. Жалбе су толико скупе да је боље да се човек не жали на пресуду него да за те паре оде негде на летовање.

Наш саговорник каже да није баш све тако као што пише на папиру. На пример, у адвокатској тарифи пише да један излазак на суђење за кривично дело запрећено казном до три године затвора кошта 18.000 динара. Код најтежих кривичних дела адвокат ће своју одбрану наплатити 61.500 динара за дан суђења, а жалбу на пресуду чак 120.000 динара. Међутим, како каже Јеврић, адвокат често ради по цео дан и обиђе неколико судова, а дође кући празних џепова.

– У кривичним поступцима заступамо странку и она плаћа док има средстава. У једном моменту странка нам саопштава да више нема новца и пита да ли хоћемо и даље да је заступамо. Будући да смо дане и ноћи провели у том предмету, да имамо случај у малом прсту, не отказујемо пуномоћје већ заступамо странку до краја, рачунајући да ћемо се око плаћања некако договорити, имајући у виду и интерес странке, коју не можемо да оставимо на цедилу – каже Зоран Јеврић.

Ипак, када се саберу све те цифре из тарифе, за приговор на оптужницу, за изласке на суђења, одржана и неодржана, па за предлоге за укидање притвора, жалбе и одговоре на жалбе, добија се збир који указује на неколико милиона динара за само једног клијента у кривици.

– То се готово никада не дешава. Уобичајено је да адвокат у једном озбиљном кривичном предмету наплати највише пет до шест хиљада евра, а и то – кад наплати. Све је на „дођеш ми”. Осим тога, ми имамо право да умањимо тарифу до 50 одсто, али само ако се утврди да је странка слабог имовног стања. Има услуга које уопште не наплаћујемо. Никада нисам наплатио разговор са окривљеним у притвору, нити разгледање списа, разне поднеске мање вредности, да не спомињем трошкове за такси и гориво – каже Јеврић.

Све су то разлози због којих адвокати не могу да раде са фискалним рачунима.

– Грађани би били у великом проблему када би адвокати имали фискалне касе. Морали би да плате све одмах, по пуној цени – каже Јеврић.

Неке адвокатске канцеларије на својим сајтовима имају следеће обавештење: „Уважавајући општу тешку ситуацију у којој се грађани налазе, адвокати у Србији често одобравају и попуст на цене услуга у границама које дозвољава адвокатска тарифа и Кодекс професионалне етике”.

– Многи адвокати, као и многи грађани, једва преживљавају. Платежна моћ грађана је знатно смањена. Привреда је у колапсу, а заступање фирми некада је био најсигурнији извор прихода за адвокате. Десетковани смо и тиме што нисмо могли да радимо током селидбе предмета и укидања судова у реформи правосуђа, као ни током протеста адвоката, а држава нам је сво то време разрезивала порез – истиче Јеврић.

Адокати су се током протеста изборили и за боље услове паушалног опорезивања, а главни захтев био је да им се врати право да састављају уговоре, што је држава тада пребацила само на нотаре. Сада опет могу да пишу уговоре о промету непокретности и остала писмена, што наплаћују, како каже наш саговорник, од 100 до 300 евра.

– Да је у адвокатури много добро, не би се вратиле у судове све судије које су постали адвокати када нису реизабрани 2010. године. Када је 2014. уведено јавно бележништво, многи људи из правосуђа отишли су у нотаре а не у адвокате. Осим тога, адвокати у мањим градовима су за грађане једини који им могу пружити правну помоћ, јер су им најближи судови удаљени по 50 и више километара – каже потпредседник Адвокатске коморе Србије.

Порез за адвокате одређује се паушално управо зато што нема прецизне евиденције прихода и расхода, као код јавних бележника. Ипак, пореска контрола њихових пословних књига и банковних рачуна постоји, али само мали број прелази лимит који их води у плаћање ПДВ-а.Данас се не може наћи ниједан адвокат на листи најбогатијих људи у Србији, али се зато многа адвокатска имена налазе на листи пореских дужника, мада се и они правдају тиме да им држава дугује више него што они дугују држави.

Пореске обевезе адвоката, истиче Јеврић, увећане су због камата, које далеко превазилазе основни дуг. „Камате које наплаћује Пореска управа су противуставне, јер су много веће него што су камате које се наплаћују по закону о затезним камата у свим осталим дуговим односима”, објашњава наш саговорник.