Нема одбране министра одбране

Уз извињење новинарки Б92 Златији Лабовић у име целе владе, премијер Србије Александар Вучић изјавио је да министар одбране Братислав Гашић после коментара који јој је упутио у недељу у Трстенику не може да остане министар. Осим што је овим санкционисао недопустиво понашање члана владе, Вучић је решио и недоумицу која је дуго присутна – да ли ће се пре ићи на реконструкцију владу или на ванредне изборе. Реконструкција, дакле, али изнуђена. Зато Вучић није могао да каже ко ће бити нови министар војни.

Нова недоумица је, међутим, да ли ће Гашић поднети оставку или ће бити разрешен. То што је за уторак ујутру заказано његово обраћање јавности указује да би могао да каже да подноси оставку, тим пре што из Вучићеве изјаве није баш најјасније који ће механизам бити примењен. Премијер је рекао, према извештајима агенција, да неће да улази у процедуре око његове смене, али и: „Могли смо да се играмо да он подноси оставку, али нисмо. Мислим да ће Бата ово да разуме.”

Од неких високих функционера владе и Српске напредне странке, у којој је Гашић потпредседник, као и од самог Гашића, нисмо могли да сазнамо шта ће бити следећи потез. Према незваничним информацијама, то бар до касно по подне није било решено ни међу самим актерима.

Гашић је у разним медијским спекулацијама о могућим кадровским променама у влади узиман као неко ко би могао бити виђен за „одстрел”, али се ипак пре очекивало да ће то бити, рецимо, Зорана Михајловић или Кори Удовички. Против њих је у последње време стизало више примедби из напредњачких редова, док су се о Гашићевом раду негативно изјашњавали представници опозиције и дела јавности. Инцидент какав се догодио у недељу у Трстенику, међутим, нико није могао да очекује, али је било прилично јасно, већ по првој реакцији премијера Вучића у недељу увече, какав ће бити епилог.

Јасно је и да је овај његов потез тумачен на различите начине: од тога да Гашићева изјава једноставно толико страшна да није могла да прође без овакве санкције, преко тога да је то била само кап у препуној чаши Гашићевих наводних грехова (попут афере „Хеликоптер”, сукоба интереса или односа према захтеву омбудсмана Саше Јанковића везаног за инцидент са жандармима и „кобрама” на прошлогодишњој Паради поноса), до оцене да је Вучићу овај догађај послужио да „забашури” нешто друго. Само што сумњивци не могу да наведу шта тачно. Али, вероватно није без основа мишљење неких да је овај догађај одлично послужио као „издувни вентил” у све напетијим односима медија и власти. Шта год било, премијер у овом случају може да се представи као заштитник медијских посленика и жена уопште, а с друге стране да покаже да у његовој влади ипак нема недодирљивих.     

Вучић је новинарима рекао да је био шокиран и изненађен кад је чуо шта је Гашић рекао у Трстенику, те да такве ствари не могу и не би требало никоме да се догоде.

„Увек сам био против хајки и харанги и увек сам постављао и своја леђа и главу за све своје министре који су били изложени беспризорним нападима, када су били криви само зато што су министри у мојој влади или када су просто нападани зато што неко мора за нешто да буде крив. Постављао сам себе као штит, заштитио сам их од лажних напада. Тиме сам штитио Србију, истину и правду”, рекао је Вучић, додавши да за ово што је урадио Гашић не може да нађе ни извињење ни оправдање.

Морамо, каже, да заштитимо све жене у Србији, „то је била лоша порука за све жене”.

Он је приметио да је добро што се Гашић извинио и покајао, али да то није довољно, пренео је Танјуг. „Морамо да повучемо црту, да направимо разлику”, рекао је Вучић и објаснио да његова влада жели пристојну Србију.

Премијер је истакао да је такав став заузео због своје политике, а не због напада и оркестриране кампање оних који ћуте о пљачкама и непоштењу других.

„Гашић је мој пријатељ, потпредседник моје странке, један од мојих најоданијих пријатеља, имам можда још двојицу таквих у влади. Бољи је министар одбране него што сам ја био и 10 пута је бољи од неких наших претходника”, рекао је премијер и изразио уверење да ће Гашић разумети његову одлуку.

Пре него што је Вучић ово рекао, једино је јавности прилично анонимни народни посланик СНС-а Небојша Татомир тражио, преко свог фејсбук-профила, да Гашић данас поднесе оставку, јер је, како је навео, својим чином унизио све жене, СНС и лидера странке и премијера Александра Вучића.

Сви други функционери владе и СНС-а који су се оглашавали, попут Зоране Михајловић и Александра Вулина, осудили су обраћање министра Гашића новинарки, али се нису изјашњавали о његовој евентуалној смени или оставци. Татомир је, међутим, отишао и корак даље наводећи да од премијера очекује „у најкраћем могућем року реконструкцију владе”, истичући, поред осталог, да политичка ситуација у свету и земљи налаже најозбиљнији рад у корист Србије и да „у тој причи нема места за политичке аматере”.

Питање да ли ће смена на челу Министарства одбране бити и увод у ширу реконструкцију владе, упућено неким функционерима СНС-а, остало је без одговора. Нису желели да се изјашњавају ни о томе да ли ће Гашић остати у врху странке (Вучић је навео и да се нада да ће Гашић за коју годину моћи да се врати у јавни живот) и да ли је ово можда знак да ће уследити неке значајније кадровске промене у органима СНС-а на изборној скупштини у јануару или фебруару.

Можда ће нешто бити јасније када буде познато да ли ће Гашић поднети оставку или ће бити разрешен. Осим што разрешење значи тежу казну за министра, разлика је и у процедури. Према Закону о влади „министру престаје мандат са сваким престанком мандата владе, изгласавањем неповерења, разрешењем или оставком”, а у Гашићевом случају може се очекивати један од ова два последња начина. Разлика је у томе што се оставка само констатује, а у случају када председник владе предложи разрешење члана владе, Народна скупштина разматра и гласа о том предлогу. У оба случаја – на првој наредној седници парламента.

Осим тога, министар који је поднео оставку дужан је, уз одређена ограничења, да врши текуће послове док му не престане мандат. Тако је било, рецимо, у случају оставке претходног министра финансија Лазара Крстића, чију је оставку скупштина прихватила 15. јула прошле године, а Душан Вујовић је 4. августа изабран на ту функцију.

Међутим, у случају Саше Радуловића, министра привреде у претходној влади Ивице Дачића, није прихваћена оставка, него га је Дачић разрешио, с образложењем да је то било потребно ради неометаног функционисања Министарства привреде. То је учинио неколико сати уочи распуштања Народне скупштине у јануару 2014. Одмах је овластио министра Игора Мировића да руководи и тим ресором, а Радуловић је врло брзо исељен из министарског кабинета.

Према Закону о влади, премијер је дужан да у року од 15 дана од престанка мандата претходног министра предложи избор новог, али није прецизиран рок у којем би скупштина требало да се изјасни о томе.