Тестирање националног јединства

У последњих десет дана највиши државни руководиоци Србије, тачније председник и премијер, састали су се два пута. У оба случаја, после њихових састанака у јавност су доспеле опречне информације о томе шта су се договорили, које највише указују на то да је јединство странака остварено у сагласности да је проглашење независности Косова нелегално веома крхко. А снагу тог јединства најбоље ће тестирати то до које мере ће странке два блока унутар владајуће коалиције, „проевропског” и „народњачког”, бити спремне да иду у заоштравању односа Србије са земљама које буду признавале самопрокламовану независност јужне српске покрајине.

Истовремено, истим поводом и из саме Владе Србије стижу противречне изјаве њених чланова. Па се тако, после изјаве премијера Војислава Коштунице да док земље које су признале независност Косова ту одлуку не пониште нема нормализације односа са њима, може чути и реч потпредседника владе Божидара Ђелића да то није званичан став владе.

Тонови слични Ђелићевом стижу и из Г17 плус, чија је потпредседница Ивана Дулић-Марковић изјавила да Влада Србије мора да потпише политички споразум са Европском унијом или да падне. – Наша позиција у борби за Косово биће јача ако будемо имали пријатеље у ЕУ и ако будемо економски просперитетни. Ако се настави ова политика владе, бојим се да ћемо остати и без Косова и без ЕУ –  казала је Ивана Дулић-Марковић за новосадски „Грађански лист”.

Најсвежији сигнал који указује на пукотине унутар владајуће коалиције стигао је после прекјучерашње седнице Савета за националну безбедност, који је расправљао о нередима у Београду после митинга против отцепљења Косова.

Јавности, тако, још није разјашњено ни да ли се и председник Борис Тадић у претпрошлу недељу на састанку са Војиславом Коштуницом и Томиславом Николићем сагласио са идејом да Влада Србије и парламентарне странке организују митинг „Косово је Србија” или не, а медије је окупирало ново размимоилажење, овог пута због тога шта је СНБ закључио.

Агенција Бета јавила је, поред осталог, позивајући се на незваничне изворе, како је одлучено „да пре било какве дипломатске активности према државама које признају независност Косова стручне службе треба да процене да ли ће оне имати далекосежне политичке или економске последице по грађане”.

Савет је, према истој агенцији, закључио и да све службе морају да спрече свако насиље у будућности и понављање нереда какви су виђени прошле седмице у Београду.

На седници је, како је јавила Бета, споменут и случај погибије младића Зорана Вујовића у амбасади САД у Београду, као и да је савет је добио информацију да није у питању насилна смрт.

Радио-телевизија Србије је, такође, позивајући се на незваничне изворе, јавила да је на седници савета оцењено да је полиција 21. фебруара увече професионално обављала свој посао, а као званична потврда ове информације могла је да послужи изјава Мирјане Орашанин, државног секретара МУП-а, која је присуствовала састанку уместо министра Драгана Јочића, који се опоравља од повреда задобијених у саобраћајној несрећи.

– Нарочито је похваљен рад директора полиције Милорада Вељовића и уопште реаговање полиције на сузбијању нереда који су избили 21. фебруара – рекла је Бети Орашанинова.

Одмах потом, међутим, из Кабинета председника Владе Србије саопштено је да би било „веома важно да се изда званично саопштење због бројних дезинформација о томе шта је расправљано на седници савета и шта је то тело закључило”.

– С обзиром на значај питања којима се савет бави, изузетно је лоше што је јавност дезинформисана о седници савета – речено је Бети у Коштуничином кабинету.

Званично саопштење са седнице савета још није издато, што и није ново јер се то још никад није ни десило, иако се савет састајао више пута. У Кабинету председника владе, међутим, верују да ће се овог пута то ипак десити.

Није јасно, међутим, одакле би то саопштење требало да стигне. У Информативној служби председника републике су нам рекли да то није у њиховој надлежности, без обзира на чињеницу да савет, према Закону о основама уређења служби безбедности Републике Србије, сазива шеф државе који му и председава.

– Уосталом, ни захтев из Кабинета председника владе да се објави званично саопштење о закључцима Савета за националну безбедност није упућен нама – речено је „Политици” у Кабинету председника Србије.

Остали смо, међутим, без одговора на питање коме бисмо ми могли да се обратимо да нам објасни неколико ствари, а у вези са закључцима савета, како их је објавила агенција Бета: које су то стручне службе које би требало да, пре било какве дипломатске активности према државама које признају независност Косова, процене да ли ће оне имати далекосежне политичке или економске последице по грађане; од кога је савет добио информацију да у случају погибије младића Зорана Вујовића у амбасади САД у Београду није реч о „насилној смрти” и да ли формулација „ненасилна смрт” подразумева само то да младић није упуцан; да ли је закључено и да је полиција 21. фебруара професионално одрадила посао или је било супротних мишљења и ко их је заступао?

А на кога је тачно адресиран захтев за објављивање званичног саопштења нису могли да нам објасне ни у Кабинету премијера рекавши само да је он упућен Савету за националну безбедност. Ово тело, међутим, своју информативну службу нема. Најприближнија адреса могли би да буду секретар савета (што је по положају шеф Кабинета председника Републике) или Канцеларија савета (што је „служба владе, која обавља стручне и административне послове за потребе савета”).

У таквој ситуацији тешко да може да помогне и апел повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића да сви државни органи треба да пруже што више информација о свом раду, као ни да Савет за националну безбедност није изузетак. Он је за агенцију Бета оценио да се у конкретном случају десила најгора ситуација, јер су у јавност отишле некакве информације са састанка, а онда се појавило саопштење којима је већи део тих информација доведен у сумњу. Шабић је рекао и да није обавезно да се после таквог састанка да саопштење за јавност, али да би у конкретној ситуацији било боље дати макар и штуро саопштење.

-----------------------------------------------------------

Како ради Савет за националну безбедност

Савет за националну безбедност, према Закону о основама уређења служби безбедности Републике Србије чине:

– председник републике (Борис Тадић, ДС)

– председник владе (Војислав Коштуница, ДСС)

– министар одбране (Драган Шутановац, ДС)

– министар унутрашњих послова (Драган Јочић, ДСС, по Закону мења га Мирјана Орашанин, државни секретар у МУП-у)

– министар правде (Душан Петровић, ДС)

– Начелник Генералштаба Војске Србије (Здравко Понош, близак председнику Тадићу)

– директор БИА (Раде Булатовић, близак премијеру Коштуници)

– директор ВБА (Светко Ковач)

– директор ВОА (Здравко Јелисавчић)

Седницу Савета сазива председник републике, који и председава седницама, а предлог дневног реда утврђују председник републике и председник владе. Ако је председник републике спречен, седницама председава премијер. Закључке и друге акте Савета потписује председник републике. Седнице Савета одржавају се по потреби, а најмање једном у три месеца. Председник републике може, на своју иницијативу или на иницијативу члана Савета, позвати на седнице Савета руководиоце других државних органа и институција и друга лица која нису чланови Савета.

М. Р. Петровић

-----------------------------------------------------------

Бесмислена коалиција

Либерално-демократска партија саопштила је јуче да је седница Савета за националну безбедност показала „бесмисао” владајуће коалиције која на том састанку није успела да се договори ни око чега. Та странка је оценила да се сада показала „сва немоћ политичке позиције Демократске странке”, која избегава да преузме одговорност за нормализацију стања у земљи, иако има већину и у влади и у Савету за националну безбедност. – Најодговорнији за прошлонедељне немире, Војислав Коштуница, преко државне секретарке МУП-а, чак је и похвалио полицију. Исту ону полицију коју је жртвовао и која није реаговала док су хулигани несметано палили амбасаде, да би наши односи са међународном заједницом били додатно уназађени – оцењује се у саопштењу и додаје да „изостанак званичног саопштења Савета и Коштуничина реакција, јасно говоре да ово није званичан став Савета”.

-----------------------------------------------------------

Бернс: Тражио сам од Коштунице да пошаље полицију

Вашингтон - Амерички државни подсекретар Николас Бернс изјавио је за Глас Америке да је у ноћи напада на амбасаду САД у Београду позвао телефоном премијера Србије Војислава Коштуницу и тражио интервенцију полиције. „Ја сам морао да зовем српског премијера Војислава Коштуницу и да му кажем да укључи Си-Ен-Ен како би видео шта се догађа са нашом амбасадом и да пошаље полицијске снаге. И то су на крају урадили”, објаснио је Бернс.

Он је, међутим, поновио да Сједињене Државе желе да буду пријатељ Србије и да јој помогну да постане чланица Европске уније и НАТО.

Фонет

-----------------------------------------------------------

Деманти из кабинета премијера Србије

Саветница за информисање у Кабинету председника Владе Србије Ирена Вујичић потврдила је јуче да су премијер Војислав Коштуница и амерички државни подсекретар Николас Бернс разговарали 21. фебруара увече, током нереда у Београду, али је оспорила Бернсову тврдњу да је тек после тог разговора полиција интервенисала. „Тачно је да је на позив америчке администрације председник Владе Србије Војислав Коштуница разговарао са Николасом Бернсом 21. фебруара. Тачно је да је разговор вођен у 21.00 час када више није било нереда у Улици кнеза Милоша”, казала је Ирена Вујачић.

„На основу чињенице када је разговор вођен може се извести прецизан логички закључак о Бернсовим коментарима да је после његовог позива интервенисала полиција”, објаснила је она.

Бета