Косово пред судом

Србија ће Међународном суду правде (МСП) тужити САД као и све друге државе које су признале независност Косова, најавио је саветник премијера Србије Бранислав Ристивојевић. Истовремено, министар спољних послова Вук Јеремић појаснио је да ће се осим пред Међународним судом правде у Хагу главна битка за оспоравање самопрокламоване државности јужне српске покрајине водити у Савету безбедности Уједињених нација. Како је Јеремић недавно изјавио за медије, Србија ће у Савету безбедности, (који уз Генералну скупштину има такво овлашћење) покренути иницијативу да овај орган УН-а затражи од МСП-а саветодавно мишљење о томе да ли је проглашење независности Косова било у складу са међународним правом.

Иницијативу да Србија пред међународним судовима и судовима држава које признају независност Косова покрене поступке за поништење таквих одлука, први је средином децембра прошле године изнео председник Србије Борис Тадић.

У разговору за „Политику” један од судија Међународног суда правде у Хагу који је желео да остане анониман, истиче да је пут од Савета безбедности, односно Генералне скупштине УН-а до Међународног суда правде дугачак. Најпре, како појашњава, Савет безбедности мора да се изјасни о томе да ли је иницијатива Србије мериторног или процедуралног карактера, односно расправљаће о суштини иницијативе (да ли је уопште могуће признати независност Косова) или о томе да ли је признање могуће по процедури коју прописује Повеља УН-а. Иначе, Савет безбедности у сваком конкретном случају оцењује каква је природа тих питања.

Тек након тога се расправља о томе да ли ће бити прихваћена иницијатива да се затражи саветодавно мишљење МСП-а. За такву одлуку мора да гласа девет од 15 чланица Савета безбедности. Уколико одлука „прође”, савет формулише правно питање о коме се тражи мишљење од суда. Мишљење МСП, како каже наш саговорник, нема обавезну правну снагу, али га државе и међународне организације у пракси поштују с обзиром на његову позицију главног судског органа УН и његов ауторитет као скупа угледних правника.

Иницијатива да се пред Саветом безбедности покрене поступак по коме би Уједињене нације тражиле саветодавно мишљење Међународног суда правде је добра, сматра аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.

„То је могло и много раније да се покрене. Наиме, један део европских земаља и САД позивају се на сопствено тумачење Резолуције 1244, а ако се допусти да свака земља може да тумачи резолуције СБ како хоће, онда то негира улогу СБ као тела које усваја резолуције и које је по повељи УН једино и надлежно да их тумачи”, рекао је Кесић за „Политику”.

Он тврди да у случају да се ова иницијатива покрене у СБ, чланице овог тела које су признале независност Косова, по процедури, не би имале право да гласају о томе да ли ће СБ да затражи саветодавно мишљење МСП. Оне, како каже, могу да учествују у расправи, али не и у гласању. „У случају да се не испоштује ова процедура, а западне земље су показале да су спремне и на то, дошло би до блокаде СБ”, истиче Кесић..

Како је недавно најавио министар Јеремић, пред Србијом је тежак посао јер су потребни месеци лобирања како би српска иницијатива била усвојена у СБ.

„Јеремић је у праву када каже да су сада мале шансе да СБ затражи мишљење МСП, већ да за то треба лобирати. Доста је битно да се у кључним земљама утиче на јавно мњење, будући да у Италији, Немачкој, САД и Великој Британији постоји уверење у јавности да је признавање Косова извршено у складу са Резолуцијом 1244. Нажалост, оно што је на пољу лобирања урадила Влада Србије је потпуни промашај, јер је агенција коју су ангажовали, Барбур, Грифит и Роџерс, била мало присутна у јавности када је у питању дебата о признавању Косова. Без промене у начину рада Владе Србије или лобистичке фирме која је заступа не очекујем да ће у Америци доћи до промене става јавног мњења. Колико знам, ни у Европи на том пољу до сада није много урађено”, рекао је Кесић.

Када је реч о најављеним тужбама против земаља које су признале независност Косова, правници нису сагласни о шансама за њихов успех. Наиме, неки сматрају да се, будући да је у правној науци признавање нових држава дискреционо право сваке државе, таква одлука не може нападати, те да због тога тужбе Србије не би имале изгледа на успех пред Међународним судом правде. Поред тога, Србија још није признала обавезну надлежност овог суда, што јој онемогућава да се појави као странка пред њим. Како је за агенцију Фонет изјавио професор међународног права Војин Димитријевић, најава да ће Србија тужити Америку због признавања независности Косова упућена је домаћој јавности, а правно таква тужба није ни могућа.

Пред Међународним судом правде, да подсетимо, појављивала се Савезна Република Југославија која је у јеку бомбардовања НАТО-а, у априлу 1999. године, поднела тужбу овом суду против десет земаља НАТО, због агресије, геноцида и ратних злочина. Међутим, крајем децембра 2004. године суд се огласио ненадлежним за тај случај, са образложењем да СРЈ у тренутку подношења тужбе није била чланица УН.

Осим тужби МСП-у, Србији су на располагању и друге могућности, тврди Обрад Кесић. Једна од њих је покретање поступака пред Европским судом за људска права у Стразбуру против челника држава које су признале независност КиМ, али и против владе у Приштини, а које би покренули Срби и друго неалбанско становништво из јужне српске покрајине.

Поред тога, могу се покренути и поступци пред судовима оних држава које су признале независност КиМ. Кесић сматра да би основ за те тужбе које би се, рецимо, подносиле судовима у САД било кршење људских права Срба и других мањина, а посебно права Српске православне цркве на Косову. Он објашњава да је у последњих десетак година створен преседан у америчким судовима да грађани других земаља могу да поднесу грађанске тужбе против представника страних влада и функционера.

„Пример за то је одлука Савезног суда државе Њујорк, који је донео пресуду по тужби Бошњака који су оптужили Радована Караџића за кршење њихових основних људских права и за геноцид. Суд је пресудио у њихову корист и наредио заплену Караџићеве имовине. Наравно, Караџић није имао имовину у САД, али је то била симболична пресуда, али и таква симболична пресуда би у случају Косова била доста корисна – рекао је Кесић, и објаснио да би било добро да такве тужбе преко америчких адвокатских канцеларија поднесу грађани Србије, најбоље са Косова. Он, међутим, упозорава да је без подршке државе тешко покренути такву тужбу, јер треба платити адвокате, које је у поменутом њујоршком случају платила влада БиХ, али и владе неких муслиманских земаља.